Do 2025. godine glavni fokus EPS je na revitalizaciji postojećih hidroelektrana, a posle toga EPS će investirati u solarne elektrane – najavio je izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom Dragan Vlaisavljević na konferenciji OIE Srbija 2022.
Osim vetroparka Kostolac čija je puštanje u rad najavljeno za dve godine, u pripremi je izgradnja još dva vetroparka od ukupno 300 MW.
Kako je istakao, okolnosti za EPS su nepovoljne, jer je njegova pozicija drugačija u odnosu na proizvodne kompanije u EU koje nemaju ograničenje cena.
– EPS nije povećao investicioni kapacitet, do 2025. godine glavni fokus je na revitalizaciji postojećih hidroelektrana – otkrio je Vlaisavljević.
Gradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja je predstavljena kao jedan od najvažnijih investicionih projekata u energetici Srbije, ipak će sačekati bar do 2025. godine.
– Projekat Bistrica je star 40 godina i radi se po treći put. Sledeća faza je izrada dokumentacije. Kritičan momenat je zatvaranje finansijske konstrukcije, ne verujem da će se to desiti pre 2024. godine, a realizacija 2025. godine. Zašto se ranije to nije uradilo, duga je priča – rekao je Vlaisavljević.
On je podsetio da je u toku izgradnja vetroparka Kostolac, a u pripremi su još dva vetroparka od po 150 MW – prvi bi trebalo da uđe u pogon za 2,5 godine, a drugi 2026/2027. EPS takođe pregovara sa velikim svetskim investitorima u vetroparkove o ugovorima za otkup električne energije.
– Ono što nedostaje je povezivanje regiona. Pravo dizanje likvidnosti organizovanog tržišta desiće se kada ceo region uđe u povezano evropsko tržište za električnu energiju. To znaju i investitori koji planiraju da ulože stotine miliona evra u vetroparkove i banke koje im daju kredite i koji ne veruju u likvidnost unutardnevnog tržišta – istakao je Vlaisavljević.
On je otkrio i da EPS radi na projektima velikih solara jer raspolaže zemljom koja može da se prenameni, ali su ti projekti u planu posle 2025. godine.
Konferenciju OIE Srbija 2022 organizovalo je udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i organizacije WindEurope.
