Sve ovo i još mnogo informacija o gradovima pokraj kojih smo prošli auto-putem, u autobusu nam je dao profesor i savetnik u turizmu Branko Krasojević, naš vođa puta.
Predavači iz 11 država, učesnici konferencije, profesori i studenti Visoke turističke škole odavno su u svoje planere upisali 19. oktobar 2017. i tog jutra krenuli put Kostolca.
Po dolasku u Viminacijum dočekao nas je vodič i nastavio istorijsko-arheološku priču. Obišli smo lokalitet, spustili se u grobnice, paganske i hrišćanske, a zatim promenili temu, prešli na velnes i spa i prepustili se predavanjima učesnika Regionalne CEI konferencije zdravstvene, velnes i spa industrije.
Po osmi put ovu seriju predavanja sa brojnim gostima iz inostranstva organizovao je Wellness klaster Srbije uz podršku Centralno-evropske inicijative (Central European Initiative – CEI) i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i Razvojne agencije Srbije.
Forum je otvorila predsednica Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije, Nataša Ranitović pozdravivši goste i spomenuvši da je, između ostalog, potrebno da odaberemo svoj put, da pogledamo sve prednosti i znanje koja su imali Rimljani i da se udružimo sa ostalim evropskim zemljama u razvoju velnesa i spa industrije.
Joachim Lieber, počasni generalni sekretar Evropske Spa asocijacije ESPA dotakao se i problema netransparentnosti kvaliteta ponude zdravstvene nege, kao i činjenice da svaki hotel mora svojim kvalitetom da opravda broj zvezdica koje nosi.
Rimljani su bili specifični u svom stilu i lako prepoznatljivi, ali da bi se ovaj segment turizma razvijao, prenoseći iskustva kompanije u kojoj radi, istakao je da je neophodno raditi zajedno sa Italijanima, što je ESPA i učinila dva puta.
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, doktor Milisav Čutović postavio je pitanje u skladu sa nazivom svog predavanja: „Da li velnes predstavlja modni hit savremenog čoveka zbog želje za uživanjem ili ljudsku biološku potrebu?“
Mada se hemijskim putem mogu napraviti skoro sve kombinacije destilovane vode i dodatnih sastojaka, takav proizvod nikad ne može imati isti efekat kao voda koja stiže sa prirodnog izvora.
Naši receptori registruju signale i prenose ih nervnim vlaknima do centralnog nervnog sistema, a ponajviše preko kože, koja ima tri čula. Koliko je voda važna,profesor je pojasnio poređenjem molekula vode na kojima su ustanovljene promene, nakon što su im u Japanu puštane dve melodije: molitva i Betovenove kompozicije.
„Velnes je odvikavanje od loših životnih navika, on nije hir bogatih, već zdravstvena potreba“, zaključio je Čutović.
Gošća iz Hrvatske Anamarija Pažin počela je svoje izlaganje rečenicom Plinija starog „da je uživanje u mirisima jedno od najelegantnijih uživanja u životu“, a završila ga radionicom aromaterapije.
Inspirisana Starim Rimom, ona trenutno razvija koncept Laurus slow spa, zasnovan na lokalnim mirisima, zajedno sa Wellness klasterom Srbije. „Mirišem, dakle jesam“ – pozdravila nas je rečenicom nepoznatog autora.
Mirise, ali i ukuse nekadašnje rimske trpeze osetili smo i isprobali u gostionici Viminacijuma.
Na meniju su bili razni specijaliteti, od mesa sa šljivama i urmi na čačkalicama, preko hleba bez kvasca, raznih namaza i pirea od leblebija do vina iz krčaga i grožđa, koje su nam dame u rimskim odorama donele za dezert.
Massimo Giovanetti, turistički konsultant i termalni i spa ekspert osvrnuo se na 11 gradova koje je UNESCO stavio na listu kulturnog nasleđa o spa domenu. Tradicija i te kako može da bude u trendu, a muzika, sport, vinski turizam, istorija mogu odlično da korespondiraju sa spa ponudom jedne destinacije.
Kao primer dobre prakse istakao je Montekatini terme u italijanskoj Toskani i Baden-Baden u Nemačkoj, gde se, kako je rekao, od tradicionalnog stiglo do modernog spa centra. Na kraju, ugledni stručnjak zaključio je da važnost banja možemo da vidimo i kroz upoređivanje cena sa bolnicama. „Mislite na svoje zdravlje jer banje su jeftinije od bolničkog lečenja“ – jedna je od poruka sa ove konferencije.
Na pitanje koji je razlog putovanja, u istraživanju iz 2014. godine, 13 odsto ispitanika reklo je da su to velnes, spa i zdravlje, a 37 odsto da ide na odmor zbog kulture.
Spajanjem ponude, odnosno nuđenjem turistima koji su došli zbog kulture opciju korišćenja velnes i spa programa značajno se može povećati ovaj udeo, ali i zadovoljstvo gostiju oplemenjivanjem programa. Sve to objasnio nam je Tobias Bielenstein, direktor Rimskih termi u Evropi i dodao da je svetska velnes ekonomija činila tržište od 3,7 triliona dolara u 2015. godini!
Od Michaela Wallaca, konsultanta i brend menadžera i direktora za spa Danubius Health Spas, u delu programa u kojem je moderatorka bila profesorka dr Snežana Štetić, naučio sam da je energija najvažnija u stvaranju jednog brenda i da ona, logično, kreće sa vrha, odnosno od vlasnika. Vrednosti i misija su izuzetno bitni, kao i odnos prema zaposlenima i njihova motivacija.
Turisti su sve zahtevniji, pa danas osmeh nije dovoljan, već su tu i briga, efikasnost i iskrenost. Kao predavač na fakultetu u Budimpešti, on najviše voli oblast rimskog spa i ističe da od Rimljana i danas treba da učimo, pogotovo kada je o njihovom odnosu prema zdravlju reč.
Nekada su ljudi išli po savet u agenciju ili pitali jedni druge, a danas detaljno istražuju ponude na internetu i provedu čak 9 sati na Guglu pre nego što rezervišu željeni izbor i destinaciju. Dodatnu korist za putnike predstavlja prirodni izvor termo-mineralne vode, a pre bukiranja putnici vode računa o kvalitetu, reputaciji zemlje u koju putuju i emocionalnom pozivu.
Zinka Kosec iz Slovenije sa Više škole za kozmetiku i velnes pozabavila se pitanjem „Kako dovesti poslovne ljude u velnes?“, a Vladimir Đumić najavio je novi projekat „Viminacium adventure“ koji će biti otvoren na proleće 2018. godine. Reč je o objektu sa oko 500 legionarskih kreveta kao u doba Rimljana, sa velikim parkom i aktivnostima za decu.
Slobodan Maldini, arhitekta, umetnik i pisac predstavio je svoj izum „Soba koja peva“, a konsultantkinja Tanja Gerić iznela brojne podatke iz istraživanja koje je sprovela na osnovu SWOT analize.
Kustos Narodnog muzeja Toplica, Jelka Kuzmanović – Cvetković ponovila je da treba da učimo od Rimljana koji su svoja poslepodneva provodili u termama, brinući o svom fizičkom zdravlju i da treba da se vratimo prirodi, a ne da preterujemo sa poslom. Zvonko Saveljić, konsultant Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore preneo je iskustva iz svoje zemlje, a Tanja Angelkova Petkova iz Makedonije. Ona je dodala da se rimske terme u toj državi nalaze u Banskom i Katlanovu.
Nata Ćirić, samostalna konsultantkinja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije pojasnila je kako da se domaći hoteli specijalizuju za velnes.
Publiku su, iako na kraju, svojim prezentacijama oduševili direktor marketinga Specijalne bolnice Merkur Miodrag Miljković i mladi Slaviša Jovanović, pomoćnik direktora Prolom Banje. Saznali smo da je Vrnjačka Banja između dva rata imala više posetilaca nego Dubrovnik i Bled zajedno, kao i da je Prolom banja najviša banja u Evropi. U njenim hotelima jedina voda koja se koristi je ona koja stiže direktno sa izvora.
Konferenciju je zatvorila Nataša Ranitović pozdravivši goste i istakavši da u velnesu i spa industriji treba da se pokrenemo i da damo najbolje od sebe. Složili smo se da moramo da radimo zajedno, da ne čekamo uvek državu da nas pokrene, već da uradimo šta možemo i vidimo kakve ćemo rezultate dobiti.
Nataša Ranitović i Miljka Bogićević
Sledeća konferencija najavljena je za 2018. godinu, a do tada posetite njihov sajt na ovom LINKU.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.putokosveta.com
