U selu Viteževo nadomak Žabara raste vinarija, najveća u Braničevskom okrugu. Vlasnici uz proizvodnju vina žele da razviju i vinski turizam, pa pored vinograda grade i smeštajne kapacitete za turiste. U tome će im pomoći i zaštita geografskog porekla vina iz Mlavskog rejona.
Kroz Viteževo kod Žabara nekada je vodio carski drum. Tu je Despot Stefan imao konjušnice i pripremao svoje vitezove. Upravo tu od 2011. godine, na skoro 60 hektara, prostire se najveća vinarija u Braničevskom okrugu. Ovaj vinograd sada se prostire na 16,5 hektara, a za četiri godine trebalo bi da poraste na više od 40 ha, prenosi RTS.
U ovom vinogradu uzgajaju francuske sorte grožđa – sovinjon blan, givirstraminer, pino griđo, kaberne sovinjon, pino noar, marselan. I srpski prokupac.
– Prokupac pre svega zato što je autohtona sorta, jer je nešto naše. To je sorta kojoj treba vratiti identitet i uzdići je – objašnjava Milan Hlavanja, enolog u vinariji, koji je zbog ovog posla u malo Viteževo došao iz Novog Sada.
Radmilo Đurović, rukovodilac vinogradarskog sektora kaže da se prokupac ne orezuje kao druge vrste vinove loze.
– Formira se jednokraka kordunica, gde se orezuju i formiraju tri rodna čvora. Kondiri se režu na dva i tri okca – objašnjava Đurović.
Razlog je da bi bio manji prinos, a bolji kvalitet grožđa, da bi imao više šećera i fenolne zrelosti.
Vino proizvode tek dve godine, ali je njegov kvalitet prepoznat na brojnim manifestacijama. Izvoze, ali o zaradi sada ne razmišljaju, već o novim ulaganjima.
Dejan Stanković, direktor vinarije u Viteževu, kaže da njima profit nije bio na prvom mestu.
– Mora da bude ekonomije, da se ne prave gubici, ali veći je akcenat na uživanju uz posao – objašnjava on i nada se da će njihova deca doći u situaciju da razgovaraju o profitu.
Ideja koja je zbližila Dejana i prijatelje je – vinski turizam. Osim vinograda, on zahteva i objekte za degustaciju i smeštaj gostiju.
Dejan Stanković smatra da je to bio pravi potez, jer se vreme provodi u divnom ambijentu.
– Trudimo se da to afirmišemo, kako bi što više ljudi moglo da vidi san koji mi sanjamo svih ovih godina.
Rastu ove vinarije doprineće i zaštita geografskog porekla Mlavskog rejona, na kojoj se radi već godinu dana. Za male proizvođače geografsko poreklo ne znači mnogo, ali za ovakav kompleks od presudnog je značaja za dalji razvoj i izvoz.
Do sada su urađeni pedološki profili Mlavskog rejona. Odrađena su četiri pedološka profila, na osnovu čega su urađene detaljne laboratorijske analize kroz koje je utvrđen pedološki karakter Požarevačkog i Braničevskog vinogorja.
Na osnovu toga izrađena je karta koja sadrži sve tipove zemljišta, kažu u požarevačkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, ali do kraja procesa proći će bar još dve godine.
– Trenutno se prikupljaju podaci od vinogradara, odnosno proizvođača vina o kvalitetu – objašnjava Milena Zafirović Stojanović, voćar PSSS.
