U proteklih godinu i po dana 11 osoba je na putnim prelazima u Srbiji izgubilo život, a 22 osobe su povređene.
Razlog svih nesreća bila je nepažnja vozača drumskih vozila, odnosno nepoštovanje saobraćajnih propisa, kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture Železnice Srbije. Strada uglavnom lokalno stanovništvo, a čini se da ljudi nisu navikli na vozove koji se kreću velikom brzinom.
Dve nesreće na prugama u Srbiji za manje od 12 sati. Lokomotiva je u Vrčinu udarila u automobil – dvoje mladih je stradalo, a jedna osoba je povređena. Nadomak Valjeva poginuo je vozač kamiona kada ga je udario brzi voz za Bar.
U proteklih godinu i po dana 11 osoba je na putnim prelazima izgubilo život, a 22 osobe su povređene.
“Ono što je karakteristično za sve nesreće je da je razlog tih nesreća bila nepažnja vozača drumskih vozila, nepoštovanje saobraćajnih propisa, neodgovornost u saobraćaju“, kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture Železnice Srbije.
Napominje da su najčepće žrtve lokalno stanovništvo, koje odlično zna prugu na kojoj dođe do nesreće.
Ključno poštovanje signalizacije
Navodi da na prugama u Srbiji ima 2.118 putnih prelaza, od kojih je na aktivnim prugama oko 1.700 putnih prelaza.
“Od tog broja, 522 putna prelaza su obezbeđena savremenom signalo-sigurnosnom opremom. To podrazumeva branike, polubranike, svetlosnu ili zvučnu signalizaciju, to je oko 30 odsto“, rekao je Stanisavljević.
Kaže da ni u jednoj zemlji nisu svi putni prelazi obezbeđeni na ovakav način.
“To nije uradila nijedna železnička uprava u svetu, primera radi, u zemljama Evropske unije imamo oko 100.000 putnih prelaza, 50 odsto je obezbeđeno znakovima vertikalne drumske signalizacije, znači oko 50.000 putnih prelaza na evropskim prugama je obezbeđeno, upravo ovako kao što je obezbeđen bio i putni prelaz u Vrčinu – znači znak stop i Andrejin krst, odnosno znakovi vertikalne drumske signalizacije“, pojasnio je Stanisavljević.
Dodaje da će, ipak, zahvaljujući sredstvima Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj oko 240 putnih prelaza biti modernizovano.
“To nije garancija da će ljudski život biti sačuvan, ukoliko se ne poštuju svi propisi i sve oznake“, poručio je Stanisavljević.
Ukazao je i na problem krađe znakova, ali i delova železničke infrastrukture.
Sve brži vozovi na prugama
Srpski vozovi su, kaže, na našim prugama sve brži. Ljudi su navikli na vozove koji se kreću 30-40 kilometara na sat, pa čak i kada ga vide u daljini, smatraju da neće on tako brzo da dođe i da će uspeti da prođu preko pruge pre voza.
“U Valjevu konkretno, reč je o rekonstruisanoj pruzi, tamo se vozovi kreću 100 kilometara na sat. Tu se radi o sekundama. Znači, sekunda, dve ili pet sekundi brži prolazak preko pruge jednostavno vodi u tragedije i najčešće dovodi do pogibije učesnika u saobraćaju”, upozorava Stanisavljević.
Voz uvek ima prednost
Mašinovođe nemaju obavezu da sviraju kako bi upozorili na svoj prolazak, budući da uvek imaju prednost.
“Tamo gde je vertikalna drumska signalizacija, znači gde ne postoje rampe, branici, polubranici, mašinovođe nemaju ni obavezu da sviraju pre svakog putnog prelaza, mada oni to iz prakse gotovo redovno rade”, kaže Stanisavljević.
To imaju obavezu da rade na putnim prelazima gde rampe ne rade.
“I u toj situaciji mašinovođe daju znak, zaustavljaju voz pre putnog prelaza, sačekaju, i to je jedina situacija kada drumska vozila imaju, da tako kažemo, pravo da pređu pre voza, odnosno lokomotiva i voz propuste vozače drumskih vozila i tek kada nikog nema na putnom prelazu, vozovi nastavljaju dalje svoju vožnju”, pojasnio je Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture Železnice Srbije.
