Ako ovakvi budu konceti u budućnosti, Nik Kejv je pravi čovek da nam pokaže kako se to radi, pišu britanski mediji nakon što je sinoć strimovan nastup čuvenog kantautora, koji je sam za klavirom izveo koncert u londonskom Aleksandra palasu.
“Dakle, eto gde smo što se tiče žive muzike: čovek, klavir, ekipa fizički udaljena u prostoru u kakvom bi lako mogao da se smesti avion za komercijalne letove. ‘Idiot Prayer: Nick Cave Alone at Alexandra Palace’ je, tehnički gledano, koncert na filmu, snimljen prošlog meseca, ali i događaj za koji su prodavane karte jer je prikazivan kao da je održan uživo. Ništa od onoga na šta smo navikli: nema očekivane gužve, nema svetlosnih efekata niti ima Bad Seedsa na vidiku. Skandiranje sa vašeg kauča očito nije isto kao da ste tamo. Ali ako je ovo svirka budućnosti, Kejv je pravi čovek da nam pokaže kako se to radi”, piše novinarka “Indipendenta” Fiona Stardžiz.
U prvom kadru čuje se kako Kejvovi koraci odzvanjaju po čvrstom podu dok u crnom odelu prilazi klaviru smeštenom na sredinu prazne londonske dvorane. “To je važan detalj, jer je uprkos tome što je ‘Idiot Prayer’ tek nešto više od umetnički snimljenih pesama za klavir pod prijatnom rasvetom, tišina ono što se najviše primećuje. Čini se kao da se ušunjala na krajeve pesama i ostala sve vreme tu, dok je Kejv pevao da bi je od toga odvratio. Što ne znači da je prostor progutao zvuk klavira, on je jednako topao i baršunast kao uho koker španijela”, piše Kejt Henesi iz “Gardijana”.
Kejv je izveo pesme sa liste koja se pruža tri decenije, od upečatljive “The Mercy Seat” sa ploče “Tender Pray” (1988), preko “Nobody’s Baby Now”, “Higgs Boson Blues”, “Brompton Oratory”, “Girl in Amber”, “Into My Arms” and “Jubilee Street”, do po jedne pesme sa albuma “Skelheton Tree” i najnovijeg “Ghosteen”.
Koncert prikazan sinoć nije zamena za Kejvove spektakularne svirke sa raspoloženim Bad Seedsima, nego naprotiv “staložen i lep, čudan i tiho strastven nastup sa istinski izvanrednim delom”, piše “Independent”.
On je ovaj koncert, za čije gledanje su naplaćivane ulaznice od 16 funti u Velikoj Britaniji ili 29 dolara u Australiji, nazvao “molitva praznini”. Pre pandemije, “Idiot Prayer” bio bi nazvan solo šouom. Ali je to sada koncert koji je režirao Robi Rajan, reditelj sa nominacijom za Oskara u biografiji, opisuje novinarka “Gardijana”. Na snimku ima krupnih kadrova, ali ne traju mnogo dugo, a neki od najboljih snimaka načinjeni su iz gornjeg rakursa ili iz daljine, pojačavajući osećaj tišine, usamljenosti i prostranosti, dodaje ona.
