PODELI
Nasip duž severozapadne granice pepelišta, Foto: Energija Kostolac

Planom je predviđeno da se do 2023. obe kasete na pepelištu spoje nakon izmeštanja kompletne infrastrukture na objektu sa kote 67 na kotu 92. Projekat će biti realizovan sa posebnim akcentom na zaštitu životne sredine.

Aktivnosti na nadogradnji i modernizaciji deponije pepela i šljake na PK „Ćirikovac“, koje su započete prošle godine, nastavljene su i u ovoj. Radovi na izgradnji severozapadnog i zapadnog nasipa do završne konture pepelišta, koja se nalazi na koti 92 metra nadmorske visine, odvijaju se u kontinuitetu. Dužina severozapadnog nasipa je oko 1.700 metara, u koji će biti ugrađeno gotovo 760.000 kubnih metara zemlje. Pored ove deonice, otkopnom mehanizacijom kopa „Ćirikovac“, bagerima dreglajn, gradi se i južni nasip, u koji će biti ugrađeno oko 180.000 kubnih metara zemlje.

– Izgradnja severozapadnog i zapadnog nasipa, koji ima i funkciju vetrozaštitnog pojasa, dobro napreduje i do sada je ugrađeno 560.000 kubnih metara materijala. Prosečna visina nasipa je oko 20 metara, u zavisnosti od profila terena. U osnovi, nasip ima širinu od 120 metara, a kruna nasipa na koti 92 biće 30 metara. Računamo da će radovi biti završeni polovinom ove godine, što će umnogome zavisiti od vremenskih uslova tokom zime. Ugovorom je predviđeno da se posao realizuje do kraja godine, ali realno, to će biti znatno ranije – rekao nam je Branko Stević, šef Službe za formiranje deponije pepela i šljake na PK „Ćirikovac“.

Branko Stević, Foto: Energija Kostolac

Kako objašnjava Stević, na nasipu koji se gradi biće postavljen novi pepelovod, čija se izgradnja planira u naredne dve godine. Kako je reč o objektu koji ima i funkciju vetrozaštitnog pojasa, na kosinama nasipa planirana je sadnja stabala sibirskog bresta i bagrema.

Stević je naglasio da je planom nadgradnje i modernizacije pepelišta predviđeno da se do 2023. godine kaseta 1 i kaseta 2 spoje posle izmeštanja kompletne infrastrukture na pepelištu sa kote 67 na kotu 92.

– To podrazumeva izmeštanje pumpne stanice povratne vode, bazena povratne vode, kompletnog cevovoda. Projekat će biti realizovan sa posebnim akcentom na zaštitu životne sredine uz primenu ekoloških standarda. Predviđeno je da se u etapama kompletan deponijski prostor pepela i šljake obloži sa dvoslojnom nepropustljivom barijerom (bentonitnom i HDP folijom) – objasnio je Stević. – Procesna voda nakon taloženje pepela i šljake ostaje na površini akumulacije deponije pepela. Preko sistema ploveće pumpne stanice voda će se transportovati do bazena povratne vode, a od njega pomoću pumpi povratne vode do „TE Kostolac A“ i „TE Kostolac B“. Rešenje je da tehnološka voda koje će se nalaziti na površini akumulacije pepelišta neće imati dodira sa podzemnim vodama ili rekom Mlavom. Na ovaj način biće potpuno sprečeno razvejavanja pepela sa površine deponije. U planu je izgradnja relejne stanice u istočnom delu pepelišta kako bi se olakšao protok pepela i šljake kroz cevovod do akumulacije. Pred nama je veliki posao u koji će EPS da uloži znatjna finansijska sredstva u cilju obezbeđivanja trajnog i ekološki bezbednog odlaganja pepela i šljake iz svih blokova.

Izgradnja nasipa, Foto: Energija Kostolac

Nadogradnja kasete jedan

Tokom prošle godine izvedeni su radovi i na nadogradnji kasete 1, postavljanju pregradnog nasipa između kasete 1 i kasete 2, u koji je ugrađeno 107.000 kubnih metar zemlje. U ovoj godini u kaseti 1 su postavljena oko 22 hektara dvoslojne vodonepropusne folije. Na taj način obezbeđen je prostor da se gusta hidromešavina pepela i šljake i nadalje odlaže u tu kasetu, a izvesno je da će u sledećoj godini u rad biti puštena i kaseta broj dva.

Zapadni nasip

Radovi na izgradnji zapadnog nasipa po završnoj konturi pepelišta povereni su konzorcijumu koji sačinjavaju firme: „Pro TENT“ iz Obrenovca, „LDS“ i „Vodoprivreda“ iz Požarevca i „Hemelas“ iz Lazarevca.

KOMENTARIŠI