Agencije za naplatu potraživanja sve češće u ime banaka ili operatera pozivaju korisnike i zahtevaju od njih da plate zaostala dugovanja.
Kada je umesto banke kojoj je dugovala rate kredita, jednu Beograđanku počela da poziva agencija za naplatu potraživanja koja je zahtevala da namiri dug, odlučila je da se obrati povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Razlog je, kako je navela, to što je banka bez njene saglasnosti ustupila lične podatke nekom drugom. Odgovor poverenika bio je vrlo jasan – da klijent u ovom slučaju ima pravo da podnese banci zahtev za brisanje podataka o ličnosti koje koristi agencija za naplatu potraživanja.
Ovaj slučaj koji je dostavljen Udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva” ponovo je pokrenuo pitanje da li banke, operateri i kompanije koje pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa imaju pravo da lične podatke fizičkih lica tek tako ustupaju agencijama za naplatu potraživanja. U „Efektivi” kažu da je reč o nezakonitom postupanju i da bi svi oni koje, umesto banke ili operatera, pozove firma za naplatu dugovanja, odmah reaguju i zaštite svoja prava.
Prema rečima Jovana Ristića, pravnog savetnika „Efektive”, ovakvih primera kršenja propisa ima mnogo. U Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga se navodi da banke ne smeju da prodaju dug fizičkih lica ovim agencijama, ali one to ipak rade.
– Ovakav aranžman banke i agencija je nezakonit. Obaveza banke je da od dužnika za bilo kakvo ustupanje podatka o ličnosti od njega prethodno pribavi saglasnost za to, ali joj je u svakom slučaju zakonom zabranjeno da potraživanje ustupi drugom pravnom licu koje nije banka. Ukoliko to uradi bez znanja klijenta, on ima pravo da traži od banke da podatke izbriše, a potom i da se žali povereniku ili da pokrene sudski postupak protiv banke, objašnjava Ristić i dodaje da u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga jasno piše da banka dugovanje fizičkih lica može ustupiti samo drugoj banci, ali ne i agencijama za naplatu potraživanja.
U Narodnoj banci Srbije za „Politiku” navode da je u skladu sa odlukom o upravljanju rizicima banke angažovanje agencija za naplatu potraživanja fizičkih lica, bez ustupanja nenaplaćenih kredita, dozvoljeno i predstavlja poveravanje aktivnosti u vezi sa poslovanjem banke trećem licu koje ih obavlja kao svoju pretežnu delatnost.
– Poveravanje tih aktivnosti podrazumeva zaključivanje ugovora između banke i lica kome se te aktivnosti poveravaju, pod uslovom da je banka, najkasnije 30 dana pre zaključenja tog ugovora obavestila o tome NBS i dostavila neophodnu dokumentaciju. Banka sa trećim licem zaključuje ugovor o zaštiti, odnosno obradi podataka o ličnosti, a oni su dužni da te podatke obrađuje samo na osnovu pismenih uputstava banke i samo u svrhu zbog koje su mu određene aktivnosti poverene – piše u odgovoru koji je NBS poslala našoj redakciji.
Kako dalje objašnjavaju, banka odgovara za poslove koje je poverila trećem licu, a NBS je zadužena u svakom pojedinačnom slučaju da kontroliše te poverene aktivnosti.
– Ukoliko se utvrdi neusklađenost sa važećim propisima preduzimamo odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti. Narodna banka Srbije može naložiti banci da raskine ugovor o poveravanju aktivnosti zaključen s tim licem. NBS ne izdaje dozvole za rad agencijama za naplatu potraživanja i nema zakonska ovlašćenja za njihovu kontrolu – kažu u NBS i dodaju da sve odluke moraju da budu u skladu sa zakonom.
U „Efektivi” navode da građani nemaju samo problem sa potraživanjima banaka, nego i sa operaterima mobilne telefonije. U ugovorima koje građani potpisuju sa njima dešava se da je napisana klauzula da korisnik pristaje da se njegovi lični podaci ustupe trećem licu, što je takođe problem.
– To je nepravična ugovorna odredba – objašnjava Ristić. On dodaje da je i po Zakonu o zaštiti potrošača trgovcima usluga od opšteg ekonomskog interesa izričito zabranjeno da ustupaju potraživanja nekom drugom, ako pre toga nisu dobili izričitu saglasnost potrošača za to.
U „Efektivi” dodaju da postoji nekoliko agencija za naplatu potraživanja koje se često pominju u primedbama građana i da one uglavnom zastupaju banke i mobilne operatere. Na zvaničnim sajtovima ovih agencija nigde nisu navedena imena klijenata u čije ime potražuju dugovanja, međutim u objašnjenjima njihovih aktivnosti pomirljivim tonom navodi se da su „tu da bi rešili problem i pomogli dužniku da se reši duga i da pregovaraju u ime poverioca”.
