Dragana Bogdanović je jedna od 11 osuđenica u ženskom zatvoru u Požarevcu koje učestvuju u radionicama na kojima se uči kako bi trebalo da se ponaša. Poenta je da se osuđenicima pomogne da promene način kriminalnog ponašanjana, navodi se na sajtu Saveta Evrope, coe.int.
– Najvažnija stvar je da odavde ne izađemo razmišljajući na isti način i da ne ponavljamo greške da bismo se onda ponovo ovamo vratili. Osećam se kao da sazrevam, čak i sada, razmišljam i reagujem drugačije – kaže Dragana Bogdanović.
Ona ima slobodu da priča o tome kako se oseća i o čemu razmišlja na radionicama i shvata da na taj način dobija podršku za promenu koja joj je potrebna.
SAGLEDAVANJE GREŠAKA IZ DRUGOG UGLA
– Veoma je važno da prepoznamo sopstvene greške i da ih promenimo. Želim da imam normalan život i da uspostavim dobre veze sa svojom porodicom, kad izađem. Čast mi je što imam priliku da svoje greške sagledam iz drugog ugla – smatra Dragana.
Ove radionice u zatvorima organizovane su u okviru akcije “Povećanje zaštite ljudskih prava za osuđene i osobe u pritvoru”, koju su realizovali Zajednički program EU i Savet Evrope “Ustanove za Zapadni Balkan i Tursku”. Projekat je sproveo Savet Evrope u saradnji sa četiri nadležna ministarstva. Opšti program ponašanja je samo jedan od programa koji se održavaju u srpskim zatvorima.
Prema rečima Ivane Cvetanović, psihologa u ženskom zatvoru u Požarevcu, osuđenice razvijaju veštine komunikacije, uče kako da kontrolišu emocije, kako da savladaju bes, a vežbaju i kako da rešavaju sukobe.
NAČIN RAZMIŠLJANJA UTIČE NA PONAŠANJE I OSEĆANJA
– Za njih je važno da razviju životne veštine i da nauče da planiraju svoj budući život. Cilj programa, koji su razvili predstavnici tri institucije u Srbiji, zatvora Zabela u Požarevcu, Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu i Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu, je promena načina razmišljanja, mišljenja i ponašanja, koje ih je dovelo u zatvor. Suština je da način razmišljanja utiče na ponašanje i osećanja. Učesnici su najviše zainteresovani za praktične vežbe – objašnjava Ivana Cvetanović.
Osuđenici iz Zabele, koji su odlučili da “rade na sebi” slično razmišljaju.
– Volja da uvidim svoje greške da ih ne bih ponavljao me je motivisala. Već vidim promenu, odredio sam sebi granice, smirio sam se i sad znam šta želim i kako to želim da postignem – kaže Gerim Ibrović iz Zabele.
“KRIMINALNE” SITUACIJE
On priznaje da ga je udovoljavanje ličnim prohtevima dovelo do zatvora, ali da sada radi na tome da to promeni.
– Naučio sam koje emocije potiču od pogrešnog razmišljanja i kako mogu da ih kontrolišem, sada sam manje nervozan – priznaje Gerim.
On, u društvu još osam zatvorenika, voli da učestvuje u kreativnim radionicama na kojima vežbaju učestvovanje u “kriminalnim” situacijama.
USPOMENE NA “RANE RADOVE”
– Ovde retko imamo priliku da budemo kreativni, pa nam je ovo dalo slobodu da napravimo praktične radionice kroz koje će sami sebe bolje upoznati – kaže Dijana Dimovska, psiholog koji vodi radionice u Zabeli. – Osuđenici su ponekad veoma emotivni oko onoga što vide na “sceni” jer im to vraća uspomene na njihove “rane radove”, koji su ih i doveli u zatvor. Grupni rad nije ništa novo u zatvorima, ali ono što je novo je da sada sve tri institucije sprovode isti program sistematično. Primetila sam da utiču jedni na druge i već ima nekih očiglednih promena u njihovom ponašanju – kaže Dimovska.
Projekat finansiraju EU i Savet Evrope. Na ovaj način srpske vlasti implementiraju glavne evropske standarde i potpomažu proces evropskih integracija.
