Srpski pravoslavni vernici uoči Bogojavljenja proslavljuju zimski Krstovdan, praznik koji vraća uspomene na prve hrišćane.
Krstovandan, poznat je i po nazivu Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske vere, ustanovljen je još 326. godine pre nove ere, godinu dana posle Vaseljenskog Saora u Nikeji. Zimski Krstovdan je nepokretan praznik, a za njega se vezuju razni običaji i rituali.
Na ovaj praznik pravoslavni vernici poste i tako čiste dušu i pripremaju se za ritual ispijanja Bogojavljenske vodice.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.
Tokom Krstovdana se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.
Prema običaju, danas je važno da vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite tamnu energiju dugova i ulazite “čisti” i bezbrižni u ovu godinu.
Krstovdanska vodica se prema narodnim verovanju čuva u domu zbog zdravlja članova porodice, a na Krstovdan se jedu jabuke, voće koje je simbol ljubavi, mladosti, plodnosti i lepote.
