Svetog Stefana slavi veliki broj vernika, a pošto pada na treći dan Božića, to je prva krsna slava u godini.
Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.
Ovaj svetac bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla, koji je snagom svoje vere činio mnoga čudesa.
Sveti Stefan bio je nadahnut silom Duha Svetog, kao i dvanaest velikih apostola. Njegova dobra dela, pomaganje ljudima, kao i čuda koja je izveo pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
Mučenje svetog Stefana koji je zapravo bio prvi mučenik za istinu njenog sina, posmatrala je i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom. Ovaj svetac ubijen je kad je imao 30. godina, a poslednje reči su mu bile “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”.
Posvećeno mu je više od 40 hramova u Srbiji.
Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrašireniji je da se iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.
U Vojvodini, božićna slama uklanja se još tokom noći. Slamu uklanjaju žene, ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
Kao krsnu slavu ovog svetitelja slavi i Republika Srpska, koja je i osnovana na današnji dan 1992. godine.
Izbegavajte kućne poslove jer je ovaj dan u kalendaru obeležen crvenim slovom.
