Foto: Ilustracija

Građanima često od raznih institucija na naplatu stižu uplatnice kojima je rok odavno istekao. Obaveze za komunalne usluge zastarevaju posle 12 meseci, a poreski dugovi za pet godina.

Duhovi starih dugova, na koje smo potpuno zaboravili ili smo ih davno namirili, često znaju da nas pohode u sadašnjosti, i to uvek kada neka institucija “pretrese” svoju bazu podataka i pronađe da smo joj dužni još hiljadu, dve dinara, uvećanih za ogromnu kamatu. Nije retko da pojedina preduzeća računaju na neznanje građana, koji će, pod pretnjom prinudne naplate, namiriti tako utvrđen dug, iako je on već odavno – zastareo. A možda je i namiren u roku, ali “dužnik” za to nema dokaz u vidu uplatnice.

– Shodno Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti, a to je rok u kome obaveze treba da se plate – kaže za “Novosti” advokat Svetlana Pavlović.

Pod komunalnim uslugama podrazumevaju se usluge isporučene struje, vodovoda i kanalizacije, daljinskog grejanja, održavanja stambenih zgrada, odnošenja komunalnog otpada. Tu su i usluge mobilne i fiksne telefonije, kablovske televizije, interneta, ispostavljene kazne za parkiranje…

Tako račun za utrošenu električnu energiju EPS-a za mesec jul 2017. godine dospeva za plaćanje 20. avgusta 2017. godine, i to potraživanje EPS-a zastareva 21. avgusta 2018. godine.

– Nakon toga ne postoji obaveza građanina da plati taj račun i EPS nema prava da ga prinudno naplati, a u slučaju da pokuša prinudnu naplatu potrebno je samo izjaviti prigovor zastrelosti – objašnjava Svetlana Pavlović.

U praksi se, međutim, često dešava da javna i komunalna preduzeća izdaju građanima račune za komunalne usluge koje su pružene pre pet, šest godina.

ELEKTRONSKO PLAĆANjE

Uplatnice, kao dokaz o izvršenom plaćanju, trebalo bi čuvati dok god ne prođe rok zastare. Međutim, kako da namiren dug dokaže građanin koji plaća preko mobilnog telefona ili kompjutera? Advokat Vladimir Marinkov, specijalizovan za oblast visokotehnološkog kriminala, ukazuje da je novim propisima koji su doneti, a vezani su za eUpravu, plaćanje sa pečatom i potpisom potpuno izjednačeno sa elektronskim.

– Građanin koji svoje dugove namiruje putem elektronskog i mobilnog bankarstva lako može da pristupi svom računu i iz istorije transakcija “izvuče” potvrdu da je neki dug platio. Ako više nije klijent te banke, jednostavnim dolaskom na šalter može da dobije potvrdu o obavljenom plaćanju u određenom periodu – ističe Marinkov, dodajući da pečat, kao oblik potvrđivanja ispravnosti bilo koje isprave u Srbiji više ne postoji.

KOMENTARIŠI