Danas su Duhovske zadušnice, koje po kalendaru Srpske pravoslavne crkve uvek padaju u subotu uoči Trojica, odnosno praznika Silaska Svetog Duha na apostole.
Iako nisu najveće zadušnice, većina pravoslavnih Srba posetiće groblja. Iznosi se žito, vino i sveće, a grobovi se okađuju i uređuju.
U dane pred Duhove ili Trojice, daju se Duhovske zadušnice. Ponegde se na groblja izlazi već u petak, većinom u subotu.
Duhovske zadušnice spadaju u četiri posebne molitvene subote za umrle. Spominju se još u 12. veku.
U hramovima širom zemlje, služi se sveta liturgija i parastos, čita se molitva za sve umrle u svim vremenima.
U našem narodu izlazak na groblja tokom zadušnica smatra se obavezom srodnika.
Pale se sveće, a sveštenici daju pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima.
U vranjanskom kraju običaj je da se za duše umrlih otpije voda iz, za tu priliku kupljenog, bakarnog kotla.
Kotao na ovaj dan kupuju i kuće u kojima je rođena beba. U našem narodu ove zadušnice nazivaju se i Letnje zadušnice.
