Danas počelo prijavljivanje za elektronsku registraciju poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Registracija treba ne samo da uštedi vreme i novac, već je i put do subvencija. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je za RTS da se život proizvođača olakšava što se tiče administracije.
Do sada je već oko 240.000 poljoprivrednih proizvođača preuzelo svoj elektronski broj.
Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekla je, gostujući u Dnevniku RTS, da je ovog jutra sve pušteno za registraciju, ona je krenula.
“Testna baza koju smo pustili u četvrtak popodne je u međuvremenu do sinoć u osam registrovala 12.400 poljoprivrednika, što je odličan broj, odličan odgovor poljoprivrednika. Očekivali smo da će biti padova sistema, i nepoznatnih stvari, ali ovog jutra svi poljoprivrednici mogu da krenu da se registruju, na svojim mobilnim teleonima, tako što će ići na sajt e-Agrar, gde postoji video-link. Oni koji više vole da čitaju imaju uputstvo da listaju stranice, elektronski ili ako mogu da štampaju”, kaže Tanaskovićeva..
Ukoliko im sve ovo nije prihvatiljvo, proizvođači mogu da idu u poljoprprivrednu stručnu službu.
“Konstatovali smo za ovih par dana da poljoprivrednici imaju poteškoća pri registraciji pravno-formalno sa parcelama, to trži novo vreme, da obnove ono što treba i konstatuju Republičkom geodetskom zavodu – registacija može da se odradi ali taj završni korak kada tačno znaju da li je parcela njihovo vlasništvo, da li je u zakupu”, rekla je ona.
Štedi se vreme i novac
Ova prva registracija će možda potrošiti neki minut više, ali ne više od 15 minuta, dok dok sravne sva stanja u registrima tražiće novo vreme, sve drugo će biti klik od pet minuta.
Ističe da se poljoprivredni proizvođači više ne bave papirologijom, a imali su prethodno 89 papira.
Raznih podataka koje su jurili svaki put pri svakoj predaji za subvenciju, toga više nema, njihov život će biti mnogo lakši po pitanju administracije.
Prijava za subvencije za 2023.
Ministarka kaže da prijave za subvencije kreću 3. aprila – i to prva subvencija za prvi kvartal za mleko, subvencija je povećana sa 10 na 15 dinara po litri, onda idu subvencije iz direktnih plaćanja – tov, genetika, od 10. i 15. aprila, za pčele od 1. maja.
Sva direktna plaćanja ići će tokom aprila do kraja meseca. Neka će trajati 15 dana, neka mesec dana.
Pustićemo na početku aprila i subvenciju po hektaru, daćemo malo duži rok trajanja javnog poziva, jer se pokazalo d aljudima treba dodatni odlazak u Republički geodetski zavod kako bi sredili svoje stanje pa će trajati do polovine maja, da bi svi imali vremena.
Raspodela novca, fokus na stočarstvu
Vlada je pre nekoliko dana usvojila Krovnu uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2023. u iznosu od gotovo 60 milijardi dinara.
Tanaskovićeva je rekla da je u ovom trenutku povećana subvencija za mleko po litri, sa 10 na 15 dinara, povećana je po grlu sa 25.000 na 30.000 dinara, što se tiče govedarstva.
“Uveli smo meru da će za kupovinu steone junice poljoprivredni proizvođač dobiti 170.000 dinara ili ako ostavi žensko telo dobijaće kvartalno po 25.000 dinara dve godine, u prvoj godini 100.000 dinara ako je ostavio u prvom kvartalu, pa onda dve naredne godine.
Što se tiče svinjogojstva, subvencije su bile i prošle godine, povećane su sa 15.000 na 18.000 dinara, a što se tiče nazimica – sa 18.000 na 22.000 dinara. Fokus je na stočarstvu generalno, kaže Tanaskovićeva.
Subvencije po hektaru 9.000 dinara
Ministraka napominje da što se tiče subvencije po hektaru, poljoprivrednici se raspituju, ostala je 6.000 dinara po hektaru plus 3.000 dinara po hektaru regres za gorivo, što je 9.000 dinara.
Povećali samo svaku subvenciju, za kreditnu podršku proizvođačima pravilnik je izašao prošle nedelje, mogu da se zadužuju, država snosi veći deo kamate, podvukla je ministarka.
U narendom periodu da vidimo kako se odvijaju javni pozivi, sve ono što bude od ovih mera preostalo a planirali smo da će biti potrošeno, biće dato u nove mere, ili ćemo ponavljati javne pozive, rekla je Tanaskovićeva.
Šta sa zalihama mleka
Ministarka poljoprivrede kaže da je država donela uredbu i da je na poziv premijerke čitav lanac od primarnih proizvođača, prerađivača i trgovinskih lanaca konstatovao da postoji relana problem u sredini.
“Imamo realan problem kod prerađivača, kod mlekera koje imaju 15 do 20 miliona mleka na zalihama, to je razlog zašto su krenuli da spuštaju otkupnu cenu mleka, da otkazuju ugovore”, objansila je ona.
Prema njenim rečima, s jedne strane svi očekuju da će država da otkupi višak, stavi u robne rezerve i da poklanja. “Trudili smo se da on ostane u privrendim tokovima, da BDP države raste, imali smo razgovore sa konditorima, oni to mleko kupuju u Evropi od 2,60 do 3,5 evra, subvencionisali smo do 710 dinara kako bi se oslobodili viška da ne bi padala cena otkupnog mleka naših proizvođača – da bi njih zaštitili, da nema velkih poremećaja, da bi se oslobodili viška koje u mlekarama imaju”, istakla je ministarka.
Prosipanje mleka za vikend
Tanaskovićeva je poručila proizvođačima da se država njima bavi. Osvrćući se na prosipanje mleka tokom vikenda, rekla je da to nije način za takvo ponašanje.
“Za vikend sam se lično tim slučajem bavila, tražila sam i papire, zvala sam i mlekaru: Oni su uredno najavili da u ovom trenutku tom proizvođaču spuštaju cenu otkupnog mleka na 77 na 70 dinara. On je rekao d au roku od dve nedelje ne želi da prodaje po toj ceni mleko. Došao je u situiaciju da prosipa, zašto neće neko da proda melko po 70 dinara, plus 15 dinara subvencija, to je 85 dinara. Niko ne može da mi objasni da sa 85 dinara nema ekonomski interes da se bavi time, a znamo da je prošle godine u ovo vreme litar otkupnog mleka bio 35 do 40 dinara“, zaključila je Tanaskovićeva.