Košava je hladan istočni i jugoistočni vetar, srednjeg do jakog intenziteta, koji duva u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. Prouzrokovan je međusobnim vezama između meteorološke situacije i orografije Karpata i Balkanskih planina.
Duva iz područja Ukrajine i severnog dela Crnog mora preko Vlaške nizije i Južnih Karpata, kada se uspostavi gradijent pritiska usmeren od istočne ili jugoistočne Evrope prema zapadnom Mediteranu.
Košava se javlja kada se centar ciklona nalazi iznad zapadnog Mediterana pri čemu se može javiti, nešto ređa, topla košava koja donosi suvo vreme sa malo oblaka i nešto više temperature. Tada košava duva uglavnom iz jugoistočnog smera. Drugi razlog za nastajanje košave je kada se centar anticiklona nalazi u istočnoj Evropi. Ova košava je izuzetno česta zimi donoseći izuzetno hladan vazduh i suvo vreme. Tada košava osim jugoistočnog smera može imati i istočni smer.
Duva dolinom Dunava, u većem delu Srbije i u Vojvodini, sve do Subotice. Javlja se oko Dimitrovgrada, Niša, Kruševca, Kraljeva, u Pomoravlju i Šumadiji, dok je oko Kolubare i u Mačvi nešto slabija. Najjača je u južnom Banatu, dostižući brzinu i preko 100km/h.
Većinom duva pri zemljinoj površini, do visine do 2km, na mahove snažnim udarima koji su posebno neprijatni zimi jer kada se pomeša hladan vazduh koji donosi košava i jačina vetra subjektivni osećaj temperature može biti do -30 C. Ona varira dnevno, i najjača je između 5:00 i 10:00 ujutru.
Srednja brzina košave je od 18 do 36 kilometara na čas, ali pri pojedinim udarima njena brzina može premašiti i 108 kilometara na čas.
U Vršcu je 25. marta 1957. godine zabeležena brzina od 135 kilometara na čas. Ne postoji određen period koliko će dana košava duvati. Stoga nisu tačna ni verovanja da košava uvek duva neparan broj dana.
Košava obično traje od dva do pet dana, ali je često trajala i znatno duže. Najduži period košave zabeležen je 1953. godine, kada je duvala neprestanood 11. oktobra do 10. novembra, odnosno 31 dan.
Košava u većini slučajeva donosi suvo i veoma hladno vreme. Po prestanku košave (koja nekad traje i po više nedelja) obično nastaje kraći ili duži period kiše ili snega. Najčešće duva dva do tri dana. Najduži zabeležen period u kom je duvala košava je 31 dan (14.01-13.02.1972).
Javljajući se u naletima košava se ponaša kao čistač atmosfere, ponekad je veoma korisna kada počne da duva nakon maglovitog razdoblja kada se poveća procenat smoga u gradovima. Takođe je interesantna činjenica da iako duva na ograničenom prostoru, često se dešava da je njen uticaj slabiji u Južnom banatu i Smederevu, a da u Vršcu duva velikim intenzitetom.
Inače košava je reč turskog porekla i sastoji se od reči kos-brz i hava-vazduh. Sintagma je skovana na našem prostoru, za lokalnu upotrebu, pa je, shodno tome, nema ni u turskom jeziku, ni u raspoloživim turskim rečnicima.
Ime se takođe tradicionalno koristi u severozapadnoj Bugarskoj, što znači jugoistočni ili istočni vetar. Postoji izreka: „Kada košava udari, Nišava se zamrzava”.
Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru.
