Građani Srbije na svojim tekućim računima u bankama imaju odobrene dozvoljene minuse u vrednosti od 44 milijarde dinara. Većina njih uredno namiruje svoje obaveze, trudeći se da ne “sklizne u crveno”, što za sobom povlači drakonske kamatne stope, veće od 40 odsto godišnje. Ipak, sudeći prema poslednjim podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, četiri odsto ovih računa u konstantnom je nedozvoljenom prekoračenju, teškom čak – 5,57 milijardi dinara.
U Srbiji ima više od sedam miliona otvorenih tekućih računa, koje, prema podacima Kreditnog biroa, koristi 4,9 miliona građana. Deo njih zadužilo se kroz dozvoljena prekoračenja, popularno nazvane “minuse” po tekućim računima, gde banka korisniku omogućava, uz debelu kamatu, da na primljenu platu ili penziju, troši još jednu pride.
Problem nastaje kada se probije ovaj limit, i utroši više nego što je sa bankom dogovoreno. A kada takvo stanje potraje duže od dva meseca, govori se o takozvanoj “docnji” u iznosu dozvoljenog prekoračenja, koja su u ovom slučaju 12,6 odsto. Zbog toga je u blokadi trenutno 264.693 tekuća računa, zbog duga od 5,57 milijardi dinara “ispod crvene linije”.
Sa kreditnim karticama još lošije baratamo, jer kasnimo sa otplatom rata teških čak 6,5 milijardi dinara. U blokadi je 80.321 kreditna kartica, a nagomilane rate, po pojedinačnoj kartici, dostigle su u proseku, čak 81.430 dinara. Ovo i nije tako mali iznos, uprkos činjenici da je ukupan dug građana, na ime milion kreditnih kartica, 33 milijarde dinara.
– Kada je reč o klasičnim kreditima, koji su dostigli nivo od 796 milijardi dinara, tu se finansijska disciplina građana popravila, a veće kašnjenje u otplati za godinu dana palo sa 7,3 na 6,8 odsto ukupnog duga – navode u Udruženju banaka.
Međutim, uprkos smanjenju docnje, reč je o značajnom iznosu, čak 54 milijarde dinara, koje je trebalo da budu već uveliko – uplaćene bankama.
RAST REFINANSIRAJUĆIH ZAJMOVA
Bankarski krediti građanima tokom protekle godine porasli su za 12 odsto, na 796,8 milijardi dinara. Najveći porast među njima, prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, beleže krediti za refinansiranje, čak 51,9 odsto.
– Rast kredita za refinansiranje je razumljiv, jer su kamatne stope pale, posebno u drugoj polovini 2016. godine, pa su građani refinansirali zajmove po nižim stopama – objasnio je Dugalić, dodajući da je to razumljiv i racionalan potez građana.
