Decenijama pre digitalnih muzičkih fajlova, postojali su gramofoni, a slušanje muzike vrtelo se oko stavljanja ploče na gramofon i spuštanje igle na ploču.
Digitalni fajlovi su otvorili mogućnost da muzičke numere nosimo svuda sa sobom što je dovelo do skoro potpunog izumiranja kulture slušanja muzike na gramofonima.
Ovih dana, međutim, oni se vraćaju u modu, a kompanije ubrzano rade da zadovolje sve veću potražnju. SEV Litove u Češkoj povećala je proizvodnju Pro-Ject gramofona za četiri puta od 2009. do prošle godine, kada je izbacila skoro 125 hiljada komada.
Kompanja proizvodi skoro sve delove za svoje mašine, a svaki gramofon se pravi ručno. Cene se kreću od 200 do oko 10.000 dolara.
“Mislim da će CD-ovi polako nestati, i da će strimovanje biti veoma snažno. Ali za deset godina, postojaće samo strimovanje, a dobar deo toga, oko 20 odsto prihoda od muzike, biće analogno”, smatra direktor audio sistema “Pro-ject”, Hajnc Lihteneger.
Analogno znači da će muzika biti snimljena i preslušavana na ne-digitalnim uređajma. A izgleda da postoji se veća potražnja. Amerikanci su tokom 2015. kupili analogne muzike u vrednosti od 416 miliona dolara, što je najveći iznos još od 1988.
Zagovornici ove ideje kažu da je poenta u tome da potrošači traže stvari koje će im život učiniti lepšim, i malo sporijim.
“Morate da odvojite vreme za muziku, ne možete da klikćete na sledeću pesmu, morate da odslušate celu ploču, morate da očistite ploču i da vodite računa o njoj”, kaže Lihteneger.
Osim toga, stari argument je da muzika koja je snimljena i koja se preslušava analogno jednostavno bolje zvuči.
“Glavni razlog je analogni zvuk. Prijatan je za slušanje, ne umori vas, detaljan je i u svakom pogledu prirodniji i bliži zvuku koncerta ili žive svirke – i to je razlog za njegov povratak”, objašnjava prodavac gramofona Ludek Motliček.
