Deka iz Smoljinca je zbog upornosti i hrabrosti postao svetski fenomen. On je preživeo pad u bunar dubok pet metara i u njemu na ciči zimi proveo čak 52 sata. Mediji poput BBC-ja ga nazivaju čudom od čoveka, ali istina je nešto tužnija. Svega dan nakon pronalaska, stanje ovog deke počelo je da se pogoršava. Kako kaže Dragan Stanojević, zamenik načelnika na internom odeljenju Opšte bolnice u Požarevcu, gde je Jezdimir smešten, još je neizvesno hoće li ova priča imati srećan kraj.
Baka Radmila, koja je sa Jezdimirom nešto više od pet decenija u skladnom braku, vest da je njen suprug u teškom stanju prihvatila je sa suzama u očima. Kako kaže, i sama je jako bolesna. Drhativim glasom uspela je da izusti da ne može da veruje šta ju je strefilo pod stare dane.
– Govorila sam mu lepo: “Nemoj, Jezdo, po ovoj zimi i mećavi nikud da ideš. Ne vidiš, teško hodaš. Strefiće te nešto”, ali ne, on me nije slušao. Hoće on u centar, u prodavnicu. I eto šta se desi – u neverici priča baka Radmila.
Kako kaže, nakon što je primetila da se Jezdimir dugo zadržao, krenula je da ga traži.
– Teško hodam i ja, ali sam smogla snage i krenula u selo da ga tražim, ali od njega ni traga ni glasa. Meštani i policija su se udružili, tražili ga oko sela, ali ništa. Dva dana je to trajalo. Plašila sam se da ga smetovi nisu negde zatrpali, da sam ostala bez njega – priča ona.
Agonija i potraga za njenim životnim saputnikom trajale su dva i po dana. Dan posle Božića, Radmiline molitve su se uslišile. Jezdimir je pronađen živ.
– On je znao i pre tako da nestane kada popije malo više. Međutim, on tog dana nije pio ništa. Barem ne u kući, to mogu da garantujem. Šta mu se desilo i kako je upao u bunar, samo on zna. Samo da preživimo ovo oboje – zabrinuta je Radmila.
Goran Marković je deku Jezdimira slučajno, u nedelju ujutru, dok se šetao, pronašao.
– Kako je taj čovek tu završio, misterija je za sve nas. On je bio u prodavnici koja je dva kilometra odavde – priča Goran.
Čuo sam ga kako hrče
Kako kaže Marković, bunar se nalazi u voćnjaku njegovog komšije i gotovo mu je nemoguće prići.
– Šetao sam se ovuda kada sam pored bunara, preko čijeg otvora je bilo nabacano granje, video kese u kojima se nalazilo vino, pivo i još neke potrepštine. Nagao sam se i čuo Jezdu kako hrče. Čini mi se da je spavao. Odmah sam pozvao pomoć. Svi smo i dalje u čudu kako je on ovde završio, jer ovde je čitavom dužinom bodljikava ograda kojom je voćnjak ograđen. Možda je prošao sa druge strane, kroz neko grmlje, ali opet, zbog njegove slabovidosti svima nam je i dalje čudno – priseća se Goran.
