Vodostaj Dunava nastavlja da opada, a kod Bezdana je zabeležen novi istorijski minimum.
Izuzetno nizak nivo reke već utiče na proizvodnju električne energije i plovidbu, dok se upozorava i na moguće probleme sa hlađenjem Termoelektrane „Kostolac“, navodnjavanjem i ribljim fondom.
Kod Bezdana oboren negativni rekord
Vodostaj Dunava kod Bezdana spustio se na -155 centimetara, čime je premašena dosadašnja apsolutno najniža zabeležena vrednost od -143 centimetra u odnosu na vodomernu nulu.
Nivo reke sada je niži i od vrednosti za koje su postojeći kapaciteti tamošnje crpne stanice prvobitno projektovani, dok prognoze ukazuju da bi opadanje moglo da se nastavi.
Đerdap proizvodi upola manje od plana
Posledice su vidljive i u energetskom sektoru. Dotok vode na hidroelektranama na Dunavu približava se istorijskom minimumu.
Direktor za proizvodnju električne energije u HE „Đerdap“ Davor Maljoković izjavio je za Radio Beograd da se proizvodnja odvija bez prekida, ali da agregati rade smanjenim kapacitetom.
Ukupna dnevna proizvodnja ogranka HE „Đerdap“ iznosi oko 8,6 gigavat-časova, odnosno približno 50 odsto planirane proizvodnje. To trenutno predstavlja oko 11 odsto ukupne proizvodnje EPS-a.
Ugroženo hlađenje TE Kostolac
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da nastavak pada vodostaja oteža obezbeđivanje dovoljne količine vode za hlađenje TE Kostolac.
Koliko je situacija ozbiljna, vidi se i po apelu građanima da štede struju koji im je uputila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Ona je podsetila da hidroelektrane rade smanjenim kapacitetima, da su dotoci na Drini znatno ispod proseka, da postoje problemi s hlađenjem TE “Kostolac”, što sve tera na oprez, iako je sistem sada stabilan.
Plovidba ozbiljno otežana
Nizak vodostaj značajno ograničava plovidbu Dunavom. Plovila sa većim gazom, uključujući pojedine kruzere, ne mogu normalno da saobraćaju, dok je kod teretnog transporta potrebno smanjivati količinu tereta i obavljati pretovar barži.
To može dodatno da oteža i poskupi transport energenata i druge robe Dunavom.
Problemi nisu ograničeni samo na Srbiju. Otežana ili značajno redukovana plovidba beleži se i na drugim delovima Dunava kroz Evropu.
Nizak vodostaj utiče i na sistem kanala Dunav–Tisa–Dunav, gde je korišćenje pojedinih kapaciteta ograničeno.
Visoka temperatura vode ugrožava riblji fond
Dodatni problem predstavlja dugotrajan period visokih temperatura. Zagrevanje vode, uz nizak vodostaj, može da dovede do smanjenja količine rastvorenog kiseonika i pogoršanja uslova za riblji fond.
Posledice mogu da osete i poljoprivrednici, posebno tamo gde navodnjavanje zavisi od dovoljne količine vode u rekama i kanalima.
Kada se očekuje poboljšanje?
Brzo poboljšanje hidrološke situacije za sada se ne očekuje.
Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković navodi da bi za značajniji oporavak bilo potrebno da ukupna količina padavina dostigne oko 150 do 200 milimetara.
Prema trenutnim prognozama, takve količine padavina ne očekuju se u narednih nekoliko nedelja u srednjoj i centralnoj Evropi, odnosno u delovima sliva Dunava koji su ključni za povećanje protoka.
Dodatni problem predstavlja toplotni talas i visoke temperature, pa bi nizak vodostaj Dunava mogao da ostane ozbiljan problem i tokom narednog perioda.
Ukoliko ne dođe do obilnijih i dugotrajnijih padavina u slivu Dunava, značajniji oporavak vodostaja neće biti moguć samo zahvaljujući kratkotrajnim lokalnim pljuskovima.
