PODELI

Podaci koje obezbeđuje Odeljenje za bespilotnu letelicu, koje za snimanje kopova i deponija koristi dron, veoma su dobri i ispunjavaju zahteve operative na PK „Drmno“.

Kadrovsko jačanje Službe za rudarsko-geodetska merenja ogranka „TE-KO Kostolac“, posle višegodišnje pauze, počelo je 2019. godine. Ova služba, važna za rad naročito rudarskog sektora u kostolačkom ogranku EPS-a, drugačije je i organizovana, što je dodatno doprinelo povećanju efikasnosti. U poslednjem kvartalu 2019. formirano je odeljenje za rad s bespilotnom letelicom i ono funkcioniše više nego dobro.

− Pomoću najsavremenije tehnologije, koristeći u svom radu popularni dron, ovo odeljenje snima i mapira kopove i odlagališta. U okviru službe formirano je operativno odeljenje za bespilotnu letelicu – predstavio nam je na početku razgovora ovo još uvek mlado odeljenje Goran Miloradović, rukovodilac Službe za rudarsko-geodetska merenja kostolačkog ogranka EPS-a.

Rad ekipe s letelicom na terenu, Foto: Energija Kostolac

− Nosioci poslova su mr Ljubinka Marković, vodeći inženjer za rudarsko-geodetska merenja, Aleksandar Laban, inženjer geodezije, i Mirjana Đorđević, tehničar za automatsku obradu podataka. Zbog povećanog obima poslova, odeljenje je prošireno i sa Vladimirom Stojadinovićem, inženjerom rudarstva, dok su za rad na terenu angažovana i dva figuranta.

Odeljenje je dobilo renovirani poslovni prostor i prema rečima mr Ljubinke Marković, opremljeno je odgovarajućom računarskom opremom.

− Još nemamo dovoljan broj licenciranih softvera. Prošli smo proceduru upisa bespilotnog vazduhoplova u evidenciju vazduhoplova i stekli potvrdu za upravljanje bespilotnim vazduhoplovom − kaže Markovićeva. − Ispoštovali smo zakonsku regulativu i dobili potrebna odobrenja za snimanja, uradili obavezno osiguranje. Možemo reći da smo potpuno obučeni za rad s bespilotnom letelicom, za pripremu plana leta i letenje, kao i za obradu podataka s letelice.

Ljubinka Marković, Foto: Energija Kostolac

Ona kaže da služba u svom radu koristi letelicu „Aibot X6 V2“, koja je opremljena sa šest elisa na električni pogon. Letelica funkcioniše po principu koptera, odnosno ima mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja, što olakšava kontrolu letelice na terenu. Moguće je da se „vozi“ u manuelnom ili asistiranom režimu leta.

− Letelica je opremljena kamerom marke „Sony Alpha a600 24.3 MP“, koja nam daje ortofoto snimke visoke rezolucije. Prednosti korišćenja bespilotne letelice su višestruke, počevši od ekonomske isplativosti, snimanja velikih površina i različitih konfiguracija terena, kratkog vremenskog intervala snimanja i dobijanja rezultata, postignute tačnosti podataka, pristupa mestima kojima oprema za klasična snimanja ne može bezbedno da priđe, pa sve do zaštite zdravlja i sigurnosti radnika na površinskom kopu – istakla je mr Marković. − Nedostaci ove bespilotne letelice ogledaju se u nemogućnosti rada u određenim vremenskim uslovima, kada su jaki vetrovi, kiša i sneg.

Bespilotna letelica našla je svoju široku primenu za potrebe projektovanja, praćenja napredovanja rudarskih radova, stanja na deponijama uglja, odvodnjavanje i rekultivaciju. Do sada, kako kaže naša sagovornica, uspešno su realizovali više od 150 letova. Redovna snimanja rade se za potrebe polumesečnog i mesečnog stanja deponija uglja termoelektrana „Kostolac A“ i „Kostolac B“ sa obračunom količina uglja. U narednom periodu, od aprila, planirano je da se na PK „Drmno“ jalovinske i ugljene etaže snimaju redovno, jednom mesečno, sa obračunom količina otkopanih masa po sistemima i bagerima.

Povremena snimanja rade se prema zahtevu rudarske operative i nadzora investicija na kopovima. Česti su zahtevi za snimanje napredovanja radnih etaža i odlagališnih etaža u kraćem vremenskom periodu, za potrebe izrade i dopune operativnih planova, kao i za izradu podužnih profila za pomeranje tračnih transportera. Rade se i snimanja za izradu silaznih rampi za transport mehanizacije, za potrebe rekonstrukcije ugljenog sistema i izgradnje novog BTO sistema, kao za potrebe projektovanja deponija gipsa, pepela i šljake. Snima se i konfiguracija terena za potrebe transporta rudarske mehanizacije sa kopa „Ćirikovac“ na PK „Drmno“, linija odvodnjavanja za potrebe izrade podloga za njihovo projektovanje i vodosabirnici.

− Snimanje bespilotnom letelicom umnogome se razlikuje od klasičnog snimanja geodetskim instrumentima − kaže Aleksandar Laban.

On dodaje da se realizacija snimanja obavlja u tri faze, koje obuhvataju izradu plana leta za datu lokaciju, aerofotogrametrijsko snimanje i obradu rezultata. − Plan leta radi se u kancelariji, a pre odlaska na teren kontroliše se ispravnost bespilotne letelice i prateće opreme. Na terenu se sagledava područje snimanja i postavljaju kontrolni markeri.

Snimanje terena radi se automatizovano, tako što se letelica nakon poletanja kreće po unapred definisanoj putanji – kaže Laban. – Instalirana kamera automatski fotografiše teren i objekte iz vazduha u zadatom vremenskom intervalu. Bezbednim spuštanjem letelice smatra se uspešno završen rad na terenu.

Sa visinom leta od 100 metara, pri brzini letelice od pet metara u sekundi i ostalim definisanim parametrima, postiže se tačnost snimljenih detalja do četiri centimetra, što je zadovoljavajuće za snimanje na kopovima.

– Posle izvršenog snimanja, prikupljeni snimci terena obrađuju se programom „Agisoft PhotoScan“. Finalni proizvod snimljenog terena predstavljen je trodimenzionalnim modelom terena, digitalnim elevacionim modelom i ortofoto snimkom, koji su dobrog kvaliteta i tačnosti. Pad s bespilotnom letelicom je izuzetno odgovoran i mora se poštovati zakonska regulativa kad je reč o bezbednom korišćenju same letelice, da se pritom ne ugrozi život, zdravlje i imovina ljudi – navodi Aleksandar Laban.

Bespilotna letelica je u velikoj meri unapredila rad Službe za rudarsko-geodetska merenja, a kako navodi mr Marković, sada bespilotnom letelicom u jednom danu detaljno može da se snimi velika površina do 70 hektara, za šta je ranije klasičnom metodom snimanja bilo potrebno pet dana snimanja i angažovanje najmanje dve ekipe sa osam do 10 radnika na terenu.

– Reprezentativan primer predstavlja snimanje deponije uglja TE „Kostolac B“ površine 12,3 hektara. Sam let traje 13 minuta sa ekipom za snimanje od tri člana, dok su ranije snimanje klasičnom metodom radile dve ekipe sa ukupno deset do 12 radnika (stručnjaka i figuranata) u jednom radnom danu. U dosadašnjem radu, rezultate koje smo ostvarili primenom bespilotne letelice u nekim segmentima prevazišli su naša očekivanja – kaže mr Marković.

U jednom danu

Cilj nam je da snimanje PK „Drmno“ i odlagališta pod povoljnim vremenskim uslovima završimo u samo jednom radnom danu. Iskreno se nadamo da će bespilotna letelica naći svoju primenu i na drugim površinskim kopovima u okviru EPS-a, istakla je mr Ljubinka Marković.

Modernizacija

Imajući u vidu veličinu kopa „Drmno“, uključujući njegovo dalje širenje ka zapadu, kao i planove za otvaranje novog kopa u rejonu Kostolac zapad (kop Dubravica), planom je predviđena i u toku je nabavka bespilotne letelice novije generacije sa još boljim parametrima. To podrazumeva mogućnost leta pri jačim udarima vetra, baterije koje omogućavaju duže trajanje leta, bolja rezolucija snimka na visini leta od 300 metara, kaže Markovićeva. – Letelica će dnevno snimati i do deset puta veće površine. Očekujemo da ćemo tada još brže, kvalitetnije i efikasnije snimati i pratiti napredovanje rudarskih radova.

KOMENTARIŠI