U protekla dva meseca, cena barela sirove nafte pala je za 10 dolara, ali su na našim pumpama izostala očekivana sniženja derivata. Gorivo je pojeftinilo tek dinar i po. Veća sniženja teško se mogu očekivati i posle praznika, jer ove sedmice cena “crnog zlata” na svetskim berzama ponovo raste.
Prosečna cena najprodavanijeg dizela je 173 dinara, benzina 165 dinara, a gas za automobile nikada nije bio skuplji, litar košta više od 100 dinara.
Srbija je sa cenama derivata i dalje u vrhu lestvice zemalja regiona – sa cenom benzina i dizela smo na četvrtom mestu. U naftnim kompanijma objašnjavju da su cene usklađene sa tržišnim kretanjima.
Tomislav Mićović, generalni sekretar “Udruženja naftnih kompanija Srbije” kaže da promene cene goriva zbog ovakve promene cene nafte ne mogu biti jako velike.
“I naravno, one su se i desile za poslednjih nekoliko nedelja, oko 1,5 dinara je jeftiniji benzin i dizel. To je zapravo na nivou na kom se dešavaju i promene u okruženju i one su na istom nivou, ali možda različitim tempom. Negde ranije, negde kasnije menjaju cene i na svim tržištima”, rekao je Mićović.
“Srbija je deo svetskog tržišta i na cenu goriva presudno utiču dva spoljna faktora – cene sirove nafte na svetskim berzama i kurs dolara, a NIS uvozi oko 3/4 ukupne količine nafte koja se koristi za preradu. Cena sirove nafte u poslednja dva meseca oscilira između 85 i 75 dolara za barel. Kada je konkretno reč o poslednja dva meseca, cene nafte nisu imale uobičajenu dinamiku kontinuiranog pada ili rasta, već su oscilacije bile dinamične, a na dnevnom nivou i do čak devet dolara za barel”, saopštio je NIS.
Cena se ponovo približava crvenoj liniji
Američkoj inaicijativi, da se plasiranjem državnih rezerevi nafte utiče na pojeftnjenje barela pridružilo se nekoliko vodećih svetskih ekonomija i nafta je od novembra padala do 70 dolara. Ipak, poslednjih dana ponovo se približava crvenoj liniji od 80 dolara.
Aleksandar Zavišić, investicioni savetnik iz “Kapital RS” kaže da sa jedne strane zemlje proizvođači trude da manje dostavljaju naftu na tržište kako bi cena rasla, a i zemlje potrošači koordinišu napore da otpuštaju svoje viškove iz strateških rezervi, što inače ranije nisu činili.
“I prognoze organizacije OPEK-a da se oni drže ranijeg dogovora da će taj postpandemijski oporavak za naftom i dalje ići uzlaznim trendom i to se i dešava, te to i vidimo poslednjih dana na ceni sirove nafte”, kaže Aleksandar Zavišić.
Na globalnu potražnju u 2022. godini najviše će uticati dinamika ekonomskog oporavka od kovida, a posebno uspostavljanje avio-sobraćaja u punom obimu.
Investitori čekaju četvrti januar i sastanak grupe OPEK-a, na kojem će zemlje izvoznice članice te naftna alijansa odlučiti hoće li nastaviti sa povećanjem proizvodnje od 400.000 barela dnevno u i februaru.
