Rezervacija aranžmana putem mobilnog telefona, plaćanje na rate bez odlaska u turističku agenciju, ekskluzivne ture sa čuvenim vodičima, mogućnost internet prevara, sve manje žalbi putnika…
– U Evropi su rezervacije putem interneta dostigle 78 odsto, a mobilnim telefonom 50 odsto – kaže Kristijan Pandel, vlasnik rumunske agencije “Kristijan turs”, koja opslužuje dva miliona turista širom Evrope, pa i u Srbiji. – Broj rezervacija putem mobilnih telefona godišnje raste po deset odsto. Takav trend je, recimo, i u Rumuniji i Moldaviji, pa sam siguran da će i u Srbiji već u naredne tri godine turizam doživeti značajne promene.
Pandel kaže da u evropskim zemljama za letovanje više niko ne deponuje čekove, što je u Srbiji svakodnevna pojava. Razlog je visoka provizija od pet odsto koja se u našoj zemlji uzima za plaćanje platnim karticama. U Rumuniji provizija iznosi 0,7 odsto, a u Holandiji 0,3 odsto.
Veliki broj agencija u Srbiji i dalje koristi faks mašine, koje su u Evropi izbačene iz upotrebe. Naime, subagenti iz unutrašnjosti i dalje insistiraju na tome da faksom pošalju rezervaciju, a zatim obaveštenje da je primljen zaheftaju uz ugovor.
– Agencije neće još dugo moći da izbegavaju tehnološke prednosti – kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA. – Turisti će sve više obavljati rezervacije putem interneta, ali će, sve dok se ne smanji provizija za kartice, novac uplaćivati u agencijama. Međutim, iako vlada ekspanzija rezervacionih sistema, ta oblast i dalje nije pravno regulisana i bezbednost nije rešena.
Pretprošle godine se u Turskoj pojavio rezervacioni sistem koji je nudio smeštaj u hotelima za upola cene. Mnogi su rezervisali, platili, i dva i po miliona evra je – nestalo. Policija nikada nije ušla u trag onome ko je smislio ovu prevaru. Trenutno su u istočnoj Evropi rezervacioni sistemi u ekspanziji, kao što su početkom milenijuma bili u SAD. Amerikanci su se posle skupo plaćenih grešaka ponovo vratili “svom agentu” koji im nalazi jeftin hotel i povoljan avionski prevoz.
– Zaštita potrošača putem interneta je komplikovana i prevareni turista može samo da napiše mejl – ističe Seničić. – Kada nezadovoljni turista uplati hotel preko agencije uvek ode na šalter da se žali. Kada isti taj hotel turista bukira putem interneta, ćuti i krije od prijatelja da ne bi priznao svoju grešku. Jedno je sigurno – ljudi će u malim sredinama uvek više verovati šalterskom radniku kojeg poznaju nego internetu.
Slobodan Mićić, koji je pola veka u turizmu, smatra da će turizam budućnosti podeliti ljude prema interesovanjima.
– Mladi će putovati s rancem na leđima, i to u zanimljiva mesta poput Nepala ili Beograda – ističe Mićić. – Većina će ići na letovanje seleći se na destinacije koje će biti bezbedne i povoljne, jer turizam zavisi od geostrateške politike. Međutim, uvek će postojati edukativno-istorijske kružne ture na koje će ići obrazovaniji ljudi srednjih i starijih godina, a kičma tih tura biće najbolji vodiči.
