Usled čestih klimatskih promena poljoprivredna proizvodnja će biti prva na udaru, iz tog razloga individualno treba uticati na smanjenju potencijalno štetnih efekata.
Zbog velike zavisnosti od vremenskih prilika, poljoprivredna proizvodnja je „prva na udaru” i zbog toga je upravo poljoprivredi posvećen dobar deo strateškog dokumenta pod nazivom „Nacionalna komunikacija o klimatskim promenama”, objavljenog u avgustu 2017. godine, u kojem je analizirano stanje, procenjen dalji tok uticaja klimatskih promena, ali i dati određeni predlozi i pravci delovanja u cilju ublažavanja štetnih posledica.
Prema rečima dr Branislave Lalić, profesorice meteorologije na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, ne postoji „prostor”, a ni vreme za diskusiju o tome da li se klimatske promene dešavaju ili ne, već je neophodno raditi na tome da se što bolje pripremimo i adaptiramo na njih jer je u pitanju proces koji traje i koji se neće zaustaviti, pogotovo ne sam od sebe.
„Prve integracije klimatskih modela za 21. vek su se odnosile na period od 2001. do 2030. godine i mi smo već prešli prvu polovinu tog perioda. Nedavno smo analizirali izmerene vrednosti temperature vazduha i količine padavina i poredili ih sa trendovima koje su klimatski modeli predvideli. Izmereni podaci u prvih 15 godina ovog veka se zapanjujuće poklapaju sa onim što je predviđeno pre više od decenije pre svega sa stanovišta kolebanja padavina i temperatura, tako da već sada možemo da zaključimo da su procene koje imamo prilično pouzdane”, kaže dr Lalić.
Prema njenim rečima uz promene koje se dešavaju neće biti lako optimizovati poljoprivrednu proizvodnju koja se već neko vreme suočava sa negativnim posledicama.
„U poslednjih nekoliko godina, uticaj ekstremnih vremenskih prilika (koje se povezuju sa klimatskim promenama) na poljoprivredu je očigledan. Dugi sušni periodi i neravnomerna raspodela ukupne količine padavina tokom vegetacionog perioda, naročito jarih useva, smanjili su prinos gotovo svih kultura. Takođe, nekoliko godina unazad može da se uoči porast srednje temperature vazduha tokom zimskih meseci što je uticalo na razvoj ozimih useva. Prema osmatranjima Prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja Vojvodine, 2016. godine je faza „četiri stabla vidljivo” “poranila” od 26 do 73 dana u odnosu na prethodnu godinu na istim lokalitetima u Vojvodini. Tokom proleća su vremenski uslovi usporili napredovanje useva i žetva je bila u planiranom roku. U ovakvim situacijama, čak i ako biljke uspore svoj rast i „uklope se” u planirane agrotehničke rokove, proizvođači će mnogo duže morati da primenjuju zaštitu od štetnih organizama i da pažljivo primenjuju propisane agrotehničke mere”, objašnjava dr Lalić, dodavši da poput dugih vrelih talasa tokom leta i toplije zime postaju značajno obeležje klime na našem području.
