Početkom septembra Vlada će predložiti rebalans budžeta jer država ima viška novca, kaže ministar finansija i najavljuje da će deo tog viška biti potrošen za pomoć poljoprivredi, a deo za povećanje penzija i plata.
Najavljuje, do 15. septembra i dogovor o povećanju minimalne zarade za narednu godinu. Zbog povećanih troškova života sindikati su još u martu tražili vanredno povećanje minimalca sa 40.000 na oko 52.000 dinara, koliko košta i minimalna potrošačka korpa.
Pregovori bez dogovora – epilog je prvog sastanka radnika, poslodavaca i Vlade. Saglasni su da minimalna cena rada mora da se poveća, ali ne i koliko i od kada.
Sindikati podsećaju da je još 2018. godine dogovoreno da od 2021. minimalna zarada prati minimalnu potrošačku korpu.
Kažu da ne žele da izazovu jak udar na privredu, pa predlažu da povećanje ide u dva koraka.
“Ja sam dao jedan predlog da 15 posto idemo sad od 1. septembra, a 20 posto da idemo od sledeće godine. Ili da se nađemo na toj nekoj minimalnoj potrošačkoj korpi koja je sada 51.784 dinara“, kaže Zoran Marković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Ukazuje da su, prema podacima APR-a, privredna društva u 2022. godini imala 7,3 milijarde evra profita ili 26,3 posto više nego što su imali prethodne godine.
U Uniji poslodavaca su zadovoljni privrednim rastom, ali podsećaju da su mnogi i zatvorili firme.
Pre svega zbog manjka radne snage, gotovo 66 odsto privrednika jeste za povećanje minimalne cene rada koja je trenutno 230 dinara po satu, ali ni među njima nema konsenzusa.
Neki bi taj iznos duplirali, uglavnom oni koji posluju u prestonici.
Firme u nerazvijenim područjima, kažu u Uniji, ne bi izdržale povećanje veće od svega nekoliko dinara.
“Definitivno postoji prostor za rast minimalne cene rada, ono što poslodavci očekuju je da, kao i prethodnih godina, dođe do nekih ustupaka u smislu smanjenja poreza i doprinosa i povećanje neoporezivog dela. To je prosto trend koji postoji poslednjih pet godina”, ističe Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Država je već skinula namete sa polovine minimalne zarade. Da li će teret povećanja minimalca opet podeliti s privredom i za koliko – znaće se sredinom septembra.
“Pregovori o minimalnoj zaradi su veoma važni jer povećanje minimalca uvek gura i prosečnu zaradu na gore za sve. Povećanje ne treba da bude ogroman skok u jednoj godini kako bi poslodavci mogli da izdrže to opterećenje, ali i da se nađe mera i održi životni standard radnika. Prema poslednjim podacima oko 250.000 ljudi u Srbiji prima minimalac, što je oko 10 odsto ukupnog broja zaposlenih”, ističe ministar finansija Siniša Mali.
Ukoliko se radnici i poslodavci ne dogovore, konačnu odluku o minimalnoj ceni rada donosi država.
Krajem jula predsednik Republike najavio je da će minimalna zarada biti povećana do kraja godine na 400 evra.
