Osmogodišnji Lazar Živanović i Milena Živojinović prijatelji su skoro mesec dana. Ona ga vodi od kuće do škole i podržava ga tokom časova. Lazar je jedno od dvadeset troje dece sa smetnjama u razvoju kojima je grad Požarevac prvi put obezbedio ličnog pratioca.
Lazar je Milenu odmah prihvatio i poželeo da ga ona vodi u školu:
“Kada je miran i kada pričamo drži me za ruku, zove me seko. Koliko god da je ljut i da mu nešto ne dam, ja mu kažem Lazare dođi da me poljubiš. On odmah dođe i zagrli me.”
Za Lazarovog tatu to je posebno važno, jer je samohrani roditelj. U suprotnom, Lazar bi morao da ide u specijalno odeljenje, što Miloš Živanović ne smatra dobrim izborom za svoje dete:
“Lazaru je to promenilo život tako što uz pomoć pratioca može da nauči nešto drugačije, pošto se sa roditeljima nalaze u drugačijoj situaciji nego u školi.”
Angažovanje ličnih pratilaca utiče i na rad celog odeljenja.
Učiteljica Sanja Nikolajević kaže da joj to ostavlja više vremena da se bavi ostalom decom:
“Sedela je sa njim u klupi i ja sam mogla maksimalno da se posvetim drugoj deci pa dobiju zadatke, a ja sa Lazarom pokušavam da čitam, radimo nešto što je njemu zanimljivo.”
Svaki pratilac prolazi obuku koju je certifikovalo resorno ministarstvo. Od januara ovu uslugu dobiće još petoro dece. Do tada će biti obučeno i 20 novih ličnih pratilaca. Tokom zime biće organizovan i prevoz od kuće do škole za sve njih.
Prema rečima Ivana Jovića, člana Gradskog veća, “Napraviće se trasa koja će obuhvatiti sve škole i preškolske ustanove da bi deca sa pratiocima po hladnom vremenu došla do škole nesmetano”.
Lazar je, kao i njegovi vršnjaci veoma radoznao, a da voli tehniku videlo se na prvi pogled: naša televizijska oprema ga je oduševila.
