Ljudi sa dreglajn bagera na PK „Drmno“: Psihički i fizički sklad za...

Ljudi sa dreglajn bagera na PK „Drmno“: Psihički i fizički sklad za upravljanje

Najveći „EŠ“ bager na kopu „Drmno“, Foto: Energija Kostolac

Znanje se prenosi sa starijih na mlađe bageriste, ali čovek mora sam da prođe kroz razne situacije da bi stekao samopouzdanje i sigurnost.

Bageri dreglajn, Excavator Dragline na engleskom, što je naziv za bagere sa užetom za vuču kašike, decenijama su bili oslonac proizvodnog procesa površinske eksploatacije uglja na kostolačkim kopovima. Na kopu „Drmno“ obično ih nazivaju EŠ, što je skraćenica od ruskog naziva „Ekskavator Šagaющiй“ (koračajući bager).

Razvojem rudarstva na kostolačkim kopovima njih su potisnuli moderniji i savremeniji rotorni bageri sa znatno većim proizvodnim kapacitetom. Ali i pored ove činjenice, dreglajn bageri nisu penzionisani. Za njih, kao i za ljude koji njima upravljaju, još uvek ima mnogo posla .

Koji se poslovi danas obavljaju ovim mašinama, starim više decenija, kako se njima upravlja, kako izgleda radni dan posade, bili su razlozi naše posete ljudima sa dreglajn bagera.

– Na površinskom kopu „Drmno“ u eksploataciji su četiri dreglajn bagera, a planiramo da sa kopa „Klenovnik“ i „Ćirikovac“ pretransportujemo na kop „Drmno” još dva – rekao nam je Zoran Sarić, sa 35 godina radnog staža jedan od najiskusnijih diplomiranih rudarskih inženjera na kopu „Drmno“, šef za bagere EŠ. Najveći bager ovog tipa je bager EŠ 10/ 70, što znači da ima kapacitet kašike 10 kubnih metara, a dužina strele mu je 70 metara. Pored njega, na kopu rade i dva bagera sa zapreminom radne kašike od šest kubika i dužinom strele 45 metara. Najstariji bager ovog tipa na kopu „Drmno“ je EŠ 5/45. – Ovim bagerima rade se mnogi poslovi koji su u funkciji proizvodnje. Skidaju jalovinu neposredno iznad ugljenog sloja, ravnaju kosine etaža.

Zoran Sarić, Foto: Energija Kostolac

Njima se izrađuju rampe, kopaju kanali za odvod vode, vodosabirnici… Prošle godine veliki posao smo uradili za potrebe rekonstrukcije ugljenog sistema. Urađeno je šest rampi, a ove godine na vreme smo završili izradu silazne rampe u dužini od oko jednog kilometra, gde je prebačeno oko milion kubika zemlje tokom izrade trase za transport novog bagera do radne lokacije. Na ovom poslu koji je trajao više meseci radili su ljudi sa bagera EŠ 26, a nešto kasnije pridodat je i bager EŠ 6 kako bi se predviđeni radovi završili na vreme. Urađena je i rampa za transport novog odlagača itd. Jednostavno, EŠ nikada ne miruju. Idu sa lokacije na lokaciju, s posla na posao. Bageri su prešli kilometre i kilometre u transportu i prebačeno je isto toliko kabla za elektronapajanje – rekao je Sarić.

Teško je raditi na EŠ bagerima

On ističe da se poslovi izvršavaju uz povećan napor zaposlenih, jer nedostaju ljudi. Jedan broj radnika otišao je u penziju, a na njihova mesta došli su zaposleni iz firme „Kosovo Obilić“. Problem je trenutno rešen, ali je važno da se prime mladi ljudi koji bi se obučavali uz iskusne bageriste, jer se majstor ne postaje preko noći, posebno na ovom tipu bagera.

Na predlog našeg domaćina, krenuli smo da obiđemo zaposlene na bageru EŠ 10/70. Kako se približavamo ležištu kopa, pored velikih rudarskih sistema uočavamo i strele dreglajn bagera na raznim pozicijama na kopu. Strmim i raskvašenim putem, jer je pre našeg dolaska padala jaka kiša, spuštamo se u kop. Deo puta prešli smo terenskim vozilom, a jednu deonicu pešice da bismo izbegli rizik da se vozilo ne zaglavi.

Na belo-zelenom bageru dočekali su nas: Srbo, Dragan i Dalibor. Bili su iznenađeni našom posetom.

Srbo Komljenović, VKV bagerista, iskusan je bagerista sa radnim stažom od 35 godina. Kratko je radio na rotornom bageru na kopu „Ćirikovac“, a posle je prešao na EŠ. Srbo se priseća dana kada je prvi put uzeo komande dreglajn bagera u ruke. Kaže da mu nije bilo svejedno i da treba vremena da se čovek navikne na brzinu, daljinu, okretanje i savlada veštinu upravljanja bagerom.

– Teško je raditi na ovim bagerima, teže nego na rotornim, koji imaju svu moguću tehniku. Na EŠ bageru radi se i nogama i rukama. Nogama se pritiskaju papučice za okret bagera, a rukama se upravlja dizanjem i spuštanjem katarke, zabacivanjem kašike, povlačenjem radnog elementa, istovarom… Bager se stalno okreće i čovek mora biti potpuno koncentrisan i na oprezu.

Srbo Komljenović, Foto: Energija Kostolac

Kompletan rad ruku i nogu mora biti usklađen. Čovek se psihički i fizički iscrpljuje tokom rada. Teško je kako god okreneš. Meni je teže da radim na visokim temperaturama, pogotovo kada se nalazimo na poziciji gde smo direktno izloženi suncu. Ispred nas su staklene površine, tako da vrelina lako probija i podiže temperaturu u kabini. Ne možemo da se požalimo na uslove rada. Imamo novu klimu i aparat  za vodu – kaže Komljenović.

Bezbednost na prvom mestu

– Mi smo mali i složan tim ljudi koji radi na EŠ bagerima. Međusobno se pomažemo, pogotovo kada bager ide u transport. Na prvom mestu je bezbednost ljudi. Na mašini ima dosta rotirajućih elemenata i druge opreme. Tokom rada bager se stalno okreće i treba voditi računa o svemu – ističe Dragan Ranđelović, smenski rudarski nadzornik za EŠ bagere.

Dragan Ranđelović, Foto: Energija Kostolac

Složen je i težak posao ljudi koji rade na bagerima ovakvog tipa.

– Najteže je kada se bager transportuje s jedne na drugu lokaciju. Tada treba paziti na elektrokabl, probadanje i da se ne desi stvaranje čepa, odnosno da baza bagera ne nalegne na tlo zbog probadanja. Svi bageri EŠ imaju godišnje kilometarske transporte, jer se sele. Najviše posla imali smo za vreme poplava, kada smo čistili teren od mulja, vadili sekcije i trake – kaže naš sagovornik.

Dragan ima 38 godina radnog staža. Radio je na BTO sistemu, a od 1994. godine je na EŠ bagerima. Kaže da nije lako raditi na ovim mašinama, ali da se on navikao na sve okolnosti i da je posle skoro četiri decenije rada za njega posao rutina.

Oči i sluh kao dijagnostički instrumenti

Od naših sagovornika saznali smo da se za relativno kratko vreme savlada tehnika upravljanja bagerom, ali iskustvo je ključ svega. Znanje se prenosi sa starijih na mlađe bageriste, ali čovek mora sam da prođe kroz razne situacije da bi stekao samopouzdanje i sigurnost. Kažu da nije dovoljno samo upoznati  tehniku rada bagera. Treba upoznati njegovu dušu, mogućnosti. E, tu se čovek mora osloniti na sluh, da čuje mašinu, raspozna zvukove na osnovu njih prepozna da li je u mašinskoj sali sve u redu ili ne.

Ravnanje kosina unutrašnjeg odlagališta, Foto: Energija Kostolac

Bager se u toku rada i vizuelno posmatra, obilazi. Da bi neko postao dobar bagerista na EŠ bagerima, prema mišljenju naših domaćina, treba najmanje pet godina i zato bi bilo dobro na vreme uposliti mlade ljude koji bi se obučavali za buduće majstore bageriste EŠ bagera.

Iz kabine bageriste, stepenicama se spuštamo u mašinsku salu, a iz nje izlazimo iz bagera. Idemo prema našem prevoznom sredstvu, a bager je nastavio sa radom. Biće tu još neko vreme kad završi zadati posao, posle opet kreće u transport na drugu radnu poziciju.

Specifičnosti

Dalibor Tatić, sa radnim iskustvom od 30 godina, najmlađi je u ovoj smeni. Pre dolaska na EŠ bager radio je na rotornom bageru na kopu „Klenovnik“.

Dalibor Tatić, Foto: Energija Kostolac

– Nije lako raditi ni na rotornom, niti EŠ bageru. Svaki bager ima svoje specifičnosti. Međutim, mislim da je teže na EŠ, jer se radi rukama i nogama. To sve treba sinhronizovati. Veoma brzo sam savladao tehniku upravljanja bagerom, ali iskustvo je ono što je neophodno svakom ko se bavi ovim poslom. Radimo timski, nema nas mnogo i objektivno nam nedostaju pomoćnici i majstori – ističe Tatić.

Kao posebno iskustvo ističe transport bagera od kopa „Klenovnik“ preko kopa „Ćirikovac“ do kopa „Drmno“. Reč je višekilometarskom transportu složenom trasom koja je išla i ispod dalekovoda, preko reke Mlave.

1 KOMENTAR

KOMENTARIŠI