Iako jedna od najmanjih opština u Srbiji, Malo Crniće ima i lepo održavan Dom zdravlja, koji ima i pedijatrijsku, ginekološku i patronažnu službu, ultrazvuk, laboratoriju i stomatologiju, a vodi ga Palestinac doktor Emad Esleem, koji je medicinu završio u Beogradu još u vreme nekadašnje Jugoslavije.
Zdravstvena stanica u Malom Crniću kao i zdravstvena stanica u Boževcu osnovane su rešenjem Narodnog odbora Opštine Malo Crniće od 14.12.1960. godine.
Od 1978. godine zdravstvena stanica u Malom Crniću, kao služba opšte medicine i stomatologije, je u sastavu Doma zdravlja Požarevac.
Od 1989. Godine Dom zdravlja Malo Crniće funkcionisao je kao zdravstvena služba u sastavu Doma zdravlja Požarevac koji je bio radna jedinica Zdravstvenog centra Požarevac. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine propisano je da domove zdravlja , kao posebna pravna lica, osniva lokalna samouprava, pa je Skupština Opštine Malo Crniće donela odluku o osnivanju Doma zdravlja Malo Crniće.
Podsećamo da je Vlada Japana obezbedila ambulantno vozilo i medicinsku opremu u vrednosti od 63,195 evra Domu zdravlja Malo Crniće kao podršku unapređenju zdravstvene zaštite lokalne zajednice, primopredaja vozila izvršena je 5. decembra 2016. godine.
Ova ustanova je takođe u septembru 2017. godine dobila novo vozilo za dijalizu vrednosti 3,5 miliona dinara zahvaljujući opštinskom rukovodstvu.
Specijalizacija iz ortopedije odvela je dr Esleema u Požarevac, gde je upoznao buduću suprugu, koja je iz Malog Crnića, što objašnjava njegov boravak u ovoj opštini, gde je na poslednjim izborima bio i kandidat za odbornika na listi naprednjaka.
Kaže da u Domu zdravlja imaju sve što im treba i da uspevaju da pokriju potrebe sve starijeg stanovništva 19 sela. Uspeli su da zaposle i dvoje mladih lekara iz tog kraja, koji su nedavno završili medicinu i tako ih zadrže. Bar neko vreme.
“Imali smo još jednu mladu doktorku, ali se ona kratko zadržala. Otišla je čim je našla posao u Nemačkoj. Bolja plata”, kaže dr Esleem.
On sam, kako kaže, pored redovnog posla, obrađuje i 20 hektara zemlje.
Niti liči narod (em je direktor, em nema pojma), niti je poljoprivrednik. Bitno je da nije naš i dižemo ga u nebesa.
Naši moraju ipak da se dokazuju negde drugde, najčešće u zapadnoj evropi, a ako ovakvi leče preostale, uskoro će biti slobodnog prostora za izbeglice koliko hoćeš.
Zdravstvo ocajno!! Jadna je to opstina, ako uopste mogu da nazovem to opstinom… i narod mnogi koji nema nazalost gde iz nje da ode…