Mesec mart, prema Kalendaru javnog zdravlja, je mesec borbe protiv raka. Cilj obeležavanja ove kampanje je povećanje nivoa svesti celokupne javnosti o veličini problema sa akcentom na prevenciji i ranom otkrivanju malignih bolesti.
U našoj zemlji svake godine se dijagnostikuje 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka umire više od 20.000 ljudi. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice.
U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i raka debelog creva, koji bi trebalo da u naredom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozvane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
Šta je to skrining?
Skrining (u prevodu, propuštanje kroz sito, filter, proveravanje) predstavlja preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada još ne postoje vidljivi znaci bolesti, ali je patološki proces već počeo.
Cilj ovakvog ranog otkrivanja oboljenja jeste uvećanje mogućnosti da se blagovremeno deluje, da se prirodni tok bolesti modifikuje i preusmeri, te da se tako deluje i na sam ishod bolesti.
SKRINING NIJE ISTO ŠTO I DIJAGNOZA BOLESTI!
Ovo je veoma važno razdvojiti, iako se i u jednom i u drugom postupku mogu koristiti iste procedure, odnosno testovi. Pre svega, skrining se izvodi na prividno zdravim osobama, sa ciljem da odredi verovatnoću prisustva oboljenja, odnosno da sve testirane osobe preliminarno podeli na one koje verovatno imaju i one koje verovatno nemaju oboljenje.
Sam pojam „verovatnoće“ ukazuje na to da nijedan skrining test nije idealan. Postoji mogućnost dobijanja takozvanih „lažno pozitivnih“ i „lažno negativnih“ rezulata, a verovatnoća za to zavisi od samih karakteristika testa. Upravo iz tog razloga, svaki pozitivan nalaz skrining testa zahteva podvrgavanje daljim, specifičnijim dijagnostičkim postupcima, radi definitivne potvrde (ili odbacivanja) postojanja bolesti.
Vrste skrininga
Skrining se može sprovesti kada se pacijent lekaru javi iz nekog drugog razloga, ali se ta prilika iskoristi da mu se savetuje neki od testova za rano otkrivanje određenih oboljenja. Ovakav skrining zove se oportunistički. O ovom tipu skrininga govorimo i kada sam pacijent zatraži od lekara da se podvrgne nekom od testova.
Organizovani, masovni (populacioni) skrining podrazumeva organizovano pozivanje velikog broja ljudi za koje se procenjuje da su u povećanom riziku od određene bolesti. Ovakav pristup, iako organizaciono zahtevan, smatra se dugoročno najefikasnijim, te se zato on nalazi u osnovi svih nacionalnih programa za rano otkrivanje pojedinih malignih bolesti, ali i nekih drugih poremećaja zdravlja.
Vrednost skrininga
Već dugo nema nikakve dileme da su različiti skrining testovi vremenom doveli do poboljšanja zdravlja stanovništva u sredinama u kojima su primenjivani, što potvrđuju brojni naučni dokazi, kao i rezultati kontinuiranog praćenja i evaluacije sprovođenih programa. Tako je rano otkrivanje raka dojke primenom mamografije i raka grlića materice redovnim Papanikolau testom, doprinelo boljem preživljavanju žena kod kojih su ova oboljenja otkrivena u presimptomatskoj fazi. Skrining programi za otkrivanje faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kakvi su hipertenzija i hiperholesterolemija, značajno su podigli svest javnosti o značaju ranog otkrivanja i kontrole ovih faktora rizika.
Važnu ulogu u ranom otkrivanju imaju izabrani lekari koji mogu koristiti redovne posete svojih pacijenata kako bi preduzeli jednostavne skrining testove za otkrivanje teških bolesti, poput kardiovaskularnih, dijabetesa i nekih malignih oboljenja. Osim toga, njihov zadatak je podizanje preventivne svesti kod stanovništva i obezbeđivanje adekvatnih i pouzdanih informacija o sistematskim pregledima i postojećim skrining programima. S druge strane, važno je da postoji lična i građanska odgovornost korisnika zdravstvene zaštite da se na takav pregled odazovu i tako omoguće sebi šansu za duži i zdraviji život.
Na kraju, važno je napomenuti da se postizanje značajnijih pozitivnih efekata po zdravlje čitave populacije može očekivati tek kada rano otkrivanje bolesti postane kontinuiran proces u sistemu zdravstvene zaštite, a ne samo sporadična aktivnost.
S druge strane, za uspeh i postizanje ciljeva ovakvih programa od neprocenjivog je značaja da odziv građana na preglede bude visok. S toga, i ovom prilikom apelujemo na sve naše sugrađanke da se odazovu na poziv za organizovane skrininge na rak grlića materice i rak dojke u DZ Požarevac – Služba za zdravstvenu zaštitu žena, gde se mogu i detaljnije obavestiti o svim pitanjima u vezi skrininga i zakazati pregled.
