Verovali ili ne, u Srbiji više od milion građana pije lekove za pritisak. Kako protiv visokog krvnog pritiska, narednih dana razgovaraju najpoznatiji stručnjaci koji su se u Beogradu okupili na Sedmom međunarodnom kongresu posvećenom toj temi.
Visok pritisak je već sam po sebi bolest, ali i faktor rizika za mnoga druga oboljenja. Najnoviji podaci o broju naših građana koji imaju hipertenziju saopšteni su sinoć.
„Četrdeset sedam rocenata ima problem sa visokim pritiskom, ali kada dodamo tome da samo 40 posto imamo dijagnostikovanih, nažalost kontrola, adekvatna kontrola je prisutna u samo 20 odsto pacijenata, što je poražavajuće, i mislim da nešto moramo da radimo, mnogo više pažnje u prenevciji“, ukazuje Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju.
A prema novoj, američkoj klasifikaciji, imate visok pritisak ukoliko su vrednosti ovakve:
„Arterijska hipertentzija je 130-139 sa 80-89 kao hipertenzija prvog stepena. Na sreću, svi lekovi koji su potrebni, mi ih imamo na tržištu, i to je zaista nešto čime mi možemo da se pohvalimo, tako da nemamo nestašicu lekova, sve ono što je novo, što je aktuleno u vezi arterijske hipertenzije, to primenjujemo“, dodaje Vesna Stojanov.
„Naša saradnja i razmena iskustava je veoma važana, jer, visok pritisak je glavni uzročnik kardivaskularnih bolesti, a u mnogim zemljama, te bolesti su najčešće. Srčani i moždani udari odnose previše života, a visok pritisak je glavni krivac… Pa onda očne bolesti, bubrežne… Sve to možemo da promenimo, promenama životnog stila i odgovarajućim terapijama“, navodi Rejnhold Kreuc, predsednik Evropskog udruženja za hipertenziju.
A prevencija znači i: bez pušenja, stresa, uz kontrolu telesne težine, i više fizičke aktivnosti. Ali, svega toga se ne pridržavamo, tako da visok pritisak neretko imaju i tinejdžeri.
Stručnjaci savetuju da posle 18. godine moramo da proveravamo krvni pritisak. Poručuju i da se jednom određen lek za hipertenziju ne uzima zauvek, o promeni odlučuje kardiolog.
„Nemaju svi ljudi isti mehanizam, svi smo mi različiti, i od toga zavisi kako će hipertenzija biti lečena. Uzroci hipertenzije kod mlađih i kod starijih ljudi su takođe različiti, i zato, multidisciplinarni timovi, u kojima su i neurolog, nefrolog, endokrinolog, psihijatar… Svi zajedno moramo da pronađemo najbolje modalitete lečenja“, ističe Antonio Koka sa Univerziteta u Barseloni.
Sedmom kongresu o hipertenziji, koji traje do subote, prisustvuje više od 400 učesnika iz zemlje i inostranstva.
