Moćna zimska super-hrana koju morate jesti

Prohladno jesenje i zimsko vreme dovodi do brojnih promena u ljudskom organizmu. Pad energije i osećaj hladnoće nisu jedine promene koje se dešavaju tokom ovog doba godine, već dolazi i do drugih promena u telu.

Jedna od najvažniih je povećana potreba za hranom. Odnosno, u toku jesenjih i zimskih meseci većina ljudi ima prirodnu potrebu da se hrani više, pa zbog toga češće konzumiramo masnu, jaču, začinjenu i kaloričniju hranu. To zna često biti pogrešna odluka!

Tokom zime nije pametno držati dijete, niti hraniti se nezdravo. Najispravnije je svakodnevno dopunjavati obroke zdravom hranom, a mi smo u nastavku izdvojili nekoliko najboljih. Pravo je vreme da u vašu ishranu tokom zimskih meseci uvrstite još neke zdrave namirnice, koje će vam pomoći da ubrzate metabolizam i bolje varite hranu. Ujedno, izgledaćete bolje i izbeći mnoge nelagode.

Promene u organizmu zbog pojačanog apetita

Zbog jasne činjenice da u toku zimskih meseci imamo bolji apetit, više sedimo kod kuće i češće osećamo glad, neizbežno je to što se većini dešava. Jedemo više, nekada i kada nismo preterano gladni. Zbog toga, dešavaju se neke promene u organizmu.

Najčešće dolazi do usporenog metabolizma, zadržavanja viška vode u telu, težeg varenja hrane i dodavanja kilograma. Sa druge strane, od ishrane kakvu imamo zavisi i kako će nam izgledati lice, odnosno koža. To naravno nije slučajno, jer masnija i veoma kalorična hrana mogu dovesti do veće produkcije sebuma u toku hladnijih meseci. Odnosno, tada se koža više masti pa se nekada stvaraju nepravilnosti na licu.

Ipak, ne morate sebe kažnjavati “restrikcijama” hrane, niti “živeti” na strogim dijtama kako biste u osigurali zdravlje. Sasvim je dovoljno da povedete računa šta jedete, koliko jedete, da ne preterujete sa slatkišima, testeninom, jakom i masnom hranom. Jedan od stilova ishrane koji vam može pomoći u tome jeste autofagija. Ukoliko u vašem slučaju postoji potreba da budete na nekoj dijeti, potražite pomoć nutricioniste.

Takođe, važno je da pijete dosta vode i da maksimalno izbacite nezdrave navike. Za početak, pored redovnih obroka koje svakodnevno pripremate za sebe i svoje ukućane, u svoj režim ishrane uvedite zdrave namirnice, a zatim redovno konzumirajte hranu bogatu hranljivim sastojcima.

U nastavku vam predstavljamo najbolje namirnice i izvore nutrijenata koje je preporučljivo jesti tokom zime.

Korenasto povrće

Redovnim kozumiranjem korenastog povrća (šargarepa, cvekla i drugo) na prirodan način čuvate vaše zdravlje i štitite se od bolesti tokom zimskih meseci. Ovo povrće se najčešće tokom zime jede u vidu salata ili kuvanih jela. Na taj način, pomaže da se poveća unos beta-karotena, koji se pretvara u vitamin A.

Plus, korenasto povrće poput šargarepe (i kuvana i pečena šargarepa), kuvane repe, cvekle, paškanata, celera i drugog povrća, predstavlja odličan izvor brojnih vitamina i minerala. Oni su potrebni sa sačuvaju zdravlje celog organizma, što uključuje jačanje imuniteta, kao i ubrzanje metabolizma.

Šargarepa je bogata vitaminima A, B, C, K, zatim gvožđem, bakrom, kalijumom i drugim mineralima. Bela repa je takođe veoma zdravo povrće, a ujedno je jako bogata kompleksom vitamina B. Za cveklu se kaže da je vitaminska bomba za ljudsko zdravlje, jer je bogata vitaminima K, A, E, zatim folnom kiselinom, masnim kiselinama i belančevinama. Dodatno, sastav cvekle bogat je mineralima kao što su kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum. Cvekla ona svojim dejstvom štiti kožu i od mnogih nepravilnosti, kao što je pojava bubuljica.

Ovsena kaša

Ovsena kaša je idealan doručak tokom hladnijih i zimskih meseci. Umesto testenine, vrućih bureka ili bilo kakvih mekanih testa, mnogo je zdravije da za doručak spremite sebi zdravu i ukusnu ovsenu kašu.

Doručak je najvažniji dnevni obrok, jer daje snagu i energiju potrebnu za funkcionisanje u ostatku dana. Takođe, kvalitetan i bogat doručak podstiče metabolizam što smanjuje šanse za dodavanjem suvišnih kilograma i stvaranje gojaznosti. Baš zato, ovsena kaša je mnogo više od obične hrane za doručak i idealna je za početak svakog novog dana.

Zapravo, ova žitarica vraća energiju u organizam, a ujedno ima i nutritivnu vrednost. Obezbeđuje brojne hranljive sastojke koji su neophodni za jak imunitet i generalno zdravlje tokom zime. Veoma je bogata cinkom, jer poboljšava imunitet, a sa druge strane i brojnim mineralima i vitamnima. Od vitamina izdvajaju se A, B, B12 (kobalamin), zatim folna kiselina, vitmini C, D i E. Zatim, sastav sadrži proteine, masne kiseline, kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar, cink.

Jako je mnogo recepata za spremanje doručka sa ovsenom kašom. To ne mora biti suvoparna žitarica obrok, već može biti veoma ukusan, inovativni i kombinovan recept. Možete dodati i kombinovati ovsene pahuljice u kaši sa malo mleka i svežim voćem, zatim drugi recept je sa crnom čokoladom ili recmo malo nutele. Takođe, možete eksperimentisati sa crvenim ili bobičastim voćem, cimetom, orašastim plodovima, zatim sa medom i tome slično.

Supa i čorbe

Čorbe i supe su uvek poželjne tokom glavnog obroka, a konzumiranje se savetuje tokom cele godine. Međutim, zimi su čorbe zaista neophodne jer vraćaju organizmu hranljive sastojke, greju, osvežavaju i čuvaju zdravlje. Takođe, jačaju imunitet i pomažu u lakšem varenju hrane. Umesto gotovih i kupovnih supa u kesicama ili u kocki, kuvajte isključivo domaće supe.

Poželjno je da supa bude sa kuvanim mesom, bogata povrćem, a povremeno možete dodati malo testenine. Važno je da supa nije premasna i da nije mnogo začinjena. Isto je bitno da nema mnogo kalorija, kako biste mogli dovoljno da pojedete glavno jelo. Izbegavajte govedinu jer je masna, a kuvajte supe sa piletinom.

Svakako, najvažnije od svega jeste umerenost, kako biste lakše svarili svu hranu. Jedite pileću čorbu sa puno povrća poput crnog luka, šargarepe, paškanata, peršuna. Dodatno, povremeno možete skuvati supu od kostiju. Kolagen iz kostiju koji se oslobađa tokom kuvanja može biti jako koristan jer zateže i jača kožu, a ujedno je prirodni antibiotik.

Pored zdravstvenih benefita, supa je sjajan napitak za detoks organizma, jer pomaže da se organizam prirodno očisti od toksina.

Brokoli i karfiol

Brokoli i karfiol spadaju u veoma zdravo krstatsto povrće koje jača imunitet, zbog toga što je veoma bogato nutrijenatima. Možete ga obariti i jesti kao prilog glavnom jelu, ali i napraviti vitaminsku čorbu.

Brokoli tokom zime možemo naći u zamrznutom pakovanju. Ali, hranljiva vrednost i procenat vitamina jednako su hranljivi kao kada biste ga pripremali i jeli dok je svež. Izuzetno je bogat mineralima i vitaminima, kao što su vitamini B3, B5 i B9 (folna kiselina), hranljiv je, bez obzira što ima vrlo malo kalorija. Od minerala sadrži kalijum, fosfor, gvožđe i hrom. Prirodni je detoks jer čisti organizam, ojačava i štiti od prehlade.

Sa druge strane kada je karfiol u pitanju, u toku jeseni imamo prilike da uživamo i u svežem karfiolu. Jesen miriše na pripremu zimnice, a karfiol je jedan od glavnih sastojaka najpopularnije zimske salate turšije. Bogat je vlaknima i omega masnim kiselinama, olakšava varenje, jača imunitet i detoksikuje organizam. Takođe, karfiol usporava starenje na taj način što čisti organizam od toksina i pomaže koži da sačuva mladolikost.

Sladak krompir ili batat

Običan krompir je dosta kaloričan i sadrži puno skroba, pa je poželjno izbegavati ga ili pripremati na zdraviji način. Sa druge strane, dobra zamena za običan krompir jeste batat ili sladak krompir.

Ovo slatko povrće je dosta lekovito, a ujedno ima jako hranljivu i nutritivnu vrednost. Takođe, bogat je izvor vlakana, vitamina i minerala. Sadrži vitamine A, C, E i B6, a od minerala koji se izdvajaju su kalijum, magnezijum, kalcijum i gvožđe.

Može se spremati na različite načine, pošto se način pripreme ne razlikuje mnogo od pripreme običnog krompira. Dakle, možete ga jesti kao salatu, zatim kuvati u čorbi, obariti i tako jesti. Ukoliko više volite pečen ili pržen krompir, batat se može isto tako pripremati.

Ukoliko se odlučite za pečen batat u rerni, možete ga pripremiti i servirati kao dodatak glavnom jelu, ali i spremiti kao samostalno jelo. Novi modeli pećnica nude mogućnost preciznog podešavanja temperature, pa tako možete pripremiti obrok baš po svom ukusu. Ako volite pire, takođe se od slatkog krompira može napraviti sjajan batat pire.

Hrana koju treba izbegavati

Zdrava, umerena i izbalansirana hrana je od izuzetnog značaja kako za organizam, imunitet i zaštitu od prehlada, tako i za lep izgled kože. Iz mnogo razloga je važno jesti raznovrsnu hranu koja je nemasna i koja ima nizak glikemijski indeks. Tako se smanjuje šansa od pojave zdravstvenih tegoba, kao i stvaranja masne i problematične kože praćene aknama.

Poznato je da mnoga hrana može dovesti do pojave bubuljica, posebno ako je koža sklona aknama. Akne se najčešće leče prirodnim tretmanima, zatim medicinkim metodama, kao i antibioticima. Antibiotski gel za kožu je jedan od poznatijih, ali preporuka je da ove i slične lekove protiv akni ne koristite na svoju ruku, već uz savet lekara.

Obavezno treba izbegavati hranu sa visokim glikemijskim indeksom (to je hrana koja utiče na stvaranje i povećavanje šećera u krvi). Zato, izbacite začinjene grickalice poput čipsa. Zatim, mlečne proizvode konzumirajte, ali umereno ili svedite na minimum (sir, kravlje mleko, jogurt i sve ostale mlečne prerađevine). Smanjite slatkiše, slatke poslastice, peciva, testa i sve one namirnice koji imaju visok procenat šećera.

Kao što možete videti, najbolji način da se hranite zdravim namirnicama jeste da ih uvrstite u svoj svakodnevni režim ishrane. Vaše telo i kpža biće vam zahvalni, a vi ćete se osećati zadovoljno i potpuno ispunjeno.