Bagremov med ne može se kupiti za manje od 1.500 dinara za kilogram. Očekuje se da bi cena mogla da ide i do 1.800, ali je izvesno da neće biti jeftiniji.
Livadski med je oko 1.200, a suncokretov 1.000 dinara. Domaći med ima i dobru cenu, a procene stručnjaka su da na našem tržištu ima oko 40 odsto falsifikovane robe, pišu Novosti.
Kada je reč o bagremovom medu, prošla godina je bila prosečna, suncokret lošiji, a lipa iznad proseka.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ne očekuje da će cene meda da skaču, ali neće ni padati, jer su ulaganja u pčelarsku proizvodnju dramatično poskupela. Put do pravog meda nije jednostavan, a ni jeftin, pa je zbog toga na tržištu sve više lažnog.
“Falsifikata ima stalno, pa se ove godine beleži i sve veći broj do sada nepoznatih firmi na tržištu sa medom sumnjivog kvaliteta. Procena je da na tržištu Srbije ima oko 40 odsto falsifikovanog meda. I to je prvi put da ga kod nas ima manje nego u Evropskoj uniji, gde je taj procenat oko 50. Uz lažni med, veliki problem svake godine je i trovanje pčela”, kazao je Živadinović.
Ove godine, zasad, nisu prijavljena masovna trovanja, inače ih ima stalno. Pčelari očekuju da će država konačno ovom problemu stati na put.
“Sve više se piše o ovom problemu i pojedine informacije dolaze bolje do poljoprivrednika. Tako i oni shvataju kakvu štetu sebi prave ubijanjem pčela, ali i taj proces mora dodatno da se ubrza. Najvažnije je da država počne sa primenom poslednjih izmena zakona. A to znači obuka poljoprivrednika oko primene pesticida i samo takvi mogu da kupuju i primenjuju ove preparate”, smatra on.
Dugoočekivano proleće, koje nikako da se ustali, utiče i na pčelarstvo. Prolećni razvoj pčela ove godine, smatra Živadinović, nije preterano obećavajući, zbog promenljivog vremena. Matice su zbog toga, već dva puta smanjivale polaganja jaja ili ga potpuno prekidale.
“Pčelari koji su uradili sve što treba i uzimili pčele sa dovoljnim zalihama hrane nemaju razloga za veću brigu”, naglašava Živadinović.
