Pre desetak godina nalazio se kod Hale sportova, potom je dva puta bio na Dragovačkom, pa na Lučičkom putu, gde mu je i sadašnja adresa. Lokacije je menjao, ali mu je popularnost opstajala sve ove godine, pa je na njemu svakog četvrtka gužva i po suncu, vetru, kiši i snegu.
Na prilazu buvljaku nailazi se na kamione natovarene drvima za ogrev, ali i na kombi iz kojeg se prodaje hleb za 12 dinara. Kod ulazne kapije poređani su rasadi cveća i sadnice voća, a zatim slede tezge sa raznovrsnom robom, pišu Večernje novosti.
Tu su zavese i posuđe, posteljine i stolnjaci, igračke i stare gramofonske ploče, bicikli i usisivači, frižideri i televizori, kaučevi i tepisi. Prodaju se i knjige, od enciklopedije Britanika do Ive Andrića i dečjih bajki, a cene su od 50 do 300 dinara.
Najbrojnije su tezge sa odećom i obućom, gde smo videli i izutne primerke, kao što su ženski kaput od kašmira za 100 dinara i italijanske salonske cipele, nove i u kutiji, za samo 500 dinara.
“Bolje je išla prodaja dok se nisu pojavile ove prodavnice sa polovnom odećom. Zarada je sad manja, ali nemam šta drugo, jer sam ostala bez posla pre tri godine”, žali se sredovečna prodavačica, koja ne želi da se predstavi, samo kaže da je iz okoline Smedereva.
Na susednom “štandu”, pored velike bare, dvojica se namerila da kupe bicikl za 5.000, ali prodavac ne popušta.
“Ovakav ti je u radnji 18.000. Moj je kao novi i ne dam ga za manje od 10.000”, neumoljiv je prodavac.
Najmanje gužve je kod nadgrobnih spomenika čije su cene od 150 evra i kod štanda sa nameštajem, gde novi kaučevi koštaju samo 100 evra. Osim na sve slabiji promet, prodavci se žale i na loš teren, jer nema betonskih staza, pa im smetaju prašina i blato, koji su postali i zaštitni znak požarevačkog buvljaka.
Na buvljaku je moguće naći i trofejno oružje, stari novac, ukrasne predmete od bakra, mesinga i porculana stare više decenija. Ima i uglancanog escajga iz Nemačke, ulja na platnu, Vilerovih goblena, starih radio-aparata i gramofona.
