PODELI
FOTO: URBAN CITY / B.P.

Narodni poslanici Skupštine Srbije danas raspravljaju o Predlogu budžeta za 2021. godinu i setu pratećih zakona.

U Skuštini je u toku izlaganje ministra finansija Siniše Malog.

“Naš prioritet je Projekat Srbija 2020-2025”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Poslanici Skupštine Srbije počinju raspravu o republičkom budžetu za narednu godinu u iznosu od 1.336 milijardi dinara, oko 11,36 milijardi evra, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta za ovu godinu.

Predviđeni su rashodi i izdaci od 1,514 milijarde dinara, oko 12,88 milijardi evra, što je smanjenje od skoro 15 odsto u odnosu na rebalans, dok je projektovan deficit od 178 milijardi dinara, 1,51 milijardu evra, što je tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

Na dnevnom redu sednice, koju je sazvao predsednik parlamenta Ivica Dačić, osim Predloga zakona o budžetu Srbije za 2021. godinu, su još četiri predloga odluka u vezi sa državnim budžetom.

Reč je o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Tu spadaju i predlozi odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, te Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, a koje je podnela Vlada Srbije.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije za Tanjug da je budžet za 2021. usmeren na podizanje životnog standarda građana, ali je i razvojni, jer će 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a, biti izdvojeno za kapitalne investicije.

Dodao da bi tako konstruisan budžet sledeće godine trebalo da omogući privredni rast od šest odsto.

Projektovani deficit je 178 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a.

Kada je reč o prvom stubu, podizanju životnog standarda, Mali je rekao da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto, minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.

Istakao je da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.

Mali je kazao i da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.

Podsetio je da je u okviru Programa “Srbija 2025”, cilj države da prosečna plata u Srbiji do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.

Od tog cilja, ističe Mali, država ne odustaje i navodi da će “svaki ušteđeni dinar” biti iskorišćen za povećanje plata i penzija.

Tim povećanjem, objašnjava ministar, povećava se tražnja jer građani više kupuju, dok privredna aktivnost, podstaknuta tom tražnjom, nastavlja da raste.

Druga bitna stavka budžeta za narednu godinu, navodi Mali, jeste izdvajanje novca za kapitalne investicije, jer se, objašnjava, pokazalo da kada država ulaže auto-puteve, industrijske parkove, razvoj i rehabilitaciju železnice, da se na taj način podstiču i privatne investicije.

Mali navodi i da je Fiskalni savet pozdravio veći budžet za kapitalne investicije.

“Sledeće godine 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije”, naglašva on.

Na spisku tih investicija nalaze se izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, autoput Ruma-Šabac-Loznica…

Mali kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put “Vožd Karađorđe”, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.

U budžetu je izdovojen novac i za nove industrijske parkove, za nastavak rehabilitacije pruga, kao što su Niš-Dimitrovgrad i brza puga od Beograda do Novog Sada.

Ministar je naveo i da predlog budžeta predviđa još veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo zbog izgradnje infrastrukture i nabavke opreme.

Podsetio je da posle više decenija u 2021. kreće projekat izgradnje metroa u Beogradu.

Zatim, izgradnja domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.

Takođe, završetak KC Srbije u Beogradu, gradnja KC Vojvodine i KC Kragujevac.

Ministar očekuje da će tako konstruisan budžet sledeće godine omogućiti da privreda ostvari rast od šest odsto, da će podstaći privatne investitore, strane i domaće, da nastave da ulažu, ali i da će napraviti dobru osnovu za 2022. i 2023. godinu.

KOMENTARIŠI