Dunav je u Srbiji najširi, kod Golupca, više od šest kilometara. U Srbiji je i najuži, u Kazanu, 140 metara a tu je i najdublji, čak 90 metara. Njegove obale krasi sedam tvrđava i arheološki lokaliteti svetskog značaja, Vinča, Lepenski Vir i Viminacijum. Turisti su to prepoznali.
Tokom leta nema dana kada u beogradskom pristaništu nema nekog stranog kruzera, danas ih je šest. Na toku Dunava kroz Srbiju je šest međunarodnih pristaništa, na kojima je od početka godine registrovano blizu hiljadu zaustavljanja stranih kruzera.
Sledeće nautičke sezone biće ih još tri, u Zemunu, Sremskim Karlovcima i kod tvrđave Ram.
“Iz godine u godinu, beležimo konstantan rast broja pristajanja u našoj zemlji. Navešću jedan primer, samo 2018, u odnosu na 2017, imali smo povećanje od 15 odsto u broju pristajanja, a ove godine u odnosu na isti period prošle godine čak 20 odsto”, navodi Vuk Perović, v. d. direktora Agencija za upravljanje lukama.
Turisti sa kruzera se u Novom Sadu zadržavaju četiri sata, a u Beogradu osam. Ranije su obilazili Kalemegdan i odlazili na folklorno veče.
“To je sada potpuno nešto drugo, percepcija se promenila. Oni sada obilaze Avalu, nakon toga imaju posebne ture kao što je kajaking i bajking tura, zatim obilaze Muzej Nikole Tesle i Dom Jevrema Grujića, to je sad neka druga građanska Srbija. Žele dodir sa lokalnim stanovništvom, lokalnom gastronomijom. Zaustavljaju se i na još dve lokacije kod Golubačke tvrđave i u Donjem Milanovcu kod Lepenskog Vira, gde provode po dva sata”, objašnjava Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam PKS.
Sve više brodova vozi turiste
Na beogradskim rekama ovog leta deset brodova vozi turiste. Svake godine ih je po jedan-dva više, jer turisti žele da vide Beograd sa reka.
“On pokazuje jednu potpuno drugu sliku grada. Putnici se tu smiruju, osveže, jer na reci uvek ima vetrića, za razliku od asfalta i sa reka se vidi Beograd u celini sa svih tačaka kuda brodovi prolaze”, dodaje Petar Đorđević, predsednik Odbora za nautički turizam PKS.
Na svim svojim rekama, Srbija ima blizu 2.000 kilometara plovnih puteva na kojima je 60.000 najrazličitijih plovila i 300.000 ljudi koji žive od reka.
Nije sve u moru, ima nečeg i u rekama, naravno pod uslovom da se pametno koristi svaki njihov plovni kilometar. A o bacanju smeća u reke, u 21. veku sramota je i govoriti, a nekmoli to i činiti.
