Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na šest odsto, zbog rizika od daljeg rasta inflacije, pre svega usled poskupljenja energenata na svetskom tržištu.
Prema procenama centralne banke, inflacija će tokom 2027. godine biti iznad ciljanog raspona, ali bi krajem godine trebalo ponovo da se vrati u njegove granice.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, kako bi sprečio da rast cena energenata izazove dodatno poskupljenje drugih proizvoda i usluga.
Istovremeno, povećane su i kamatne stope po kojima banke mogu da polažu višak novca kod centralne banke, na 4,75 odsto, odnosno da se kratkoročno zadužuju kod NBS, na 7,25 odsto.
Poskupljenje energenata dodatno pritiska cene
U Narodnoj banci Srbije navode da produžena neizvesnost zbog sukoba na Bliskom istoku nastavlja da utiče na rast svetskih cena nafte, prirodnog gasa i električne energije.
Dodatni pritisak stvaraju smanjenje zaliha nafte koje su prethodno korišćene za ublažavanje poskupljenja, kao i oštećenja rafinerijskih postrojenja na Bliskom istoku i u Rusiji. Posebno je izražen rast troškova prerade dizela.
Ukoliko se visoke cene energenata zadrže tokom dužeg perioda, to bi moglo da dovede do povećanja troškova proizvodnje i transporta, a posledično i do novih poskupljenja robe i usluga.
Inflacija u 2027. iznad ciljanog raspona
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru je iznosila 4,1 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima NBS.
Na njen rast najviše su uticale cene prehrambenih proizvoda i kućne hemije, ali i poskupljenje naftnih derivata, čije su cene za godinu dana porasle za više od 17 odsto.
U centralnoj banci ističu da bi rast cena goriva bio još izraženiji da država nije smanjila akcize na naftne derivate.
Ciljani raspon inflacije u Srbiji iznosi od 1,5 do 4,5 odsto, sa centralnom vrednošću od tri odsto.
Prema proceni NBS, inflacija će tokom 2027. godine biti iznad gornje granice ciljanog raspona, ali bi krajem godine trebalo da se vrati u predviđene okvire i nakon toga postepeno približava cilju od tri odsto.
Privredni rast bolji u 2026, slabija prognoza za 2027.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod Srbije u trećem tromesečju 2026. godine porastao je četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Rastu su najviše doprinele uslužne delatnosti, ali i poljoprivreda i građevinarstvo.
Sa druge strane, industrijska proizvodnja je stagnirala, između ostalog zbog niskog vodostaja, koji je otežao proizvodnju električne energije, transport i deo aktivnosti u prerađivačkoj industriji.
NBS sada očekuje da će privredni rast Srbije u 2026. godini iznositi najmanje 3,5 odsto, što je više od prethodne prognoze.
Međutim, prognoza rasta za 2027. godinu smanjena je na četiri odsto. Kao razlozi navode se nastavak geopolitičkih tenzija, očekivano poskupljenje energenata i viša ovogodišnja osnova za poređenje.
Glavni pokretači privrednog rasta naredne godine trebalo bi da budu potrošnja stanovništva i investicije, uz podršku rastu prihoda i realizaciji infrastrukturnih projekata.
Naredna odluka o kamatnim stopama 10. decembra
Narodna banka Srbije najavljuje da će nastaviti da prati ekonomska kretanja u zemlji i inostranstvu, a odluke o kamatnim stopama donositi na osnovu novih podataka.
Prioritet ostaje očuvanje stabilnosti cena i finansijskog sistema, uz podršku privrednom rastu i zapošljavanju.
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS, na kojoj će ponovo biti razmatrana referentna kamatna stopa, zakazana je za 10. decembar 2026. godine.
