Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu stupio je na snagu u martu.
Pod lupom inspektora su svi građani za koje se posumnja da su za tri godine uvećali svoju imovinu toliko da je razlika između nje i prijavljenih prihoda veća od 150.000 evra. Zakon se, kažu u Poreskoj upravi primenjuje, ali ne otkrivaju detalje.
Kontrola imovine, kažu u Poreskoj upravi, počinje uručivanjem poziva za učešće u postupku, u kojem se taksativno navode svi dokazi koje fizičko lice mora da dostavi sektoru za utvrđivanje porekla imovine.
Tatjana Srdić iz Poreske uprave kaže da se u samom postupku kontrole utvrđuje vrednost imovine i prihodi fizičkog lica.
“Takođe, to fizičko lice se upoznaje sa svim činjenicama do kojih se došlo u postupku kontrole i izvedenim dokazima. Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prihod je na Poreskoj upravi. A teret dokazivanja da je to uvećanje imovine u odnosu na ostvarene prihode nastalo na zakonit način je na fizičkom licu”, navela je Srdićeva.
Za taj posao formirana je posebna jedinica u Poreskoj upravi, u kojoj je predviđeno da radi 63 poreskih inspektora. Trenutno ih je 20 i svi su prošli obuke.
Zakon predviđa da se nelegalno stečena imovina oporezuje po stopi od 75 posto. U slučaju da se do nje došlo kroz krivično delo – sve se oduzima.
“Koliko je sam taj postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkih lica složen i kompleksan pokazuje i primer Velike Britanije, koja je u periodu od 2018. do 2020. godine otpočela i završila svega tri kontrole”, objašnjava Srdićeva.
I dok država uverava da će Zakon biti oštar mač u borbi protiv korupcije, stručnjaci to prihvataju sa rezervom. Kažu, sve zavisi u kojoj će se meri zaista primenjivati.
