O svetu i večnosti Svete Gore Atonske i manastira Hilandara, svetlopisac i umetnik po volji Božjoj, đakon Dragan Tanasijević kazivao je nesvakidašnju priču dopunjujući je fotografijama koje su se nizale u nisku bescen bisera srpske duhovnosti. Za sat i po vremena, koliko je trajalo Đakonovo predavanje, mnogobrojna publika je, iz slajda u slajd, iz reči u reč, mogla na neobičan način da zakorači u Vrt Presvete Bogorodice Atonske i oseti istu blagodat koju je Đakon osećao pri svakom boravku na Svetoj Gori.
Kao da su iz svake fotografije mogli čuti reči: „Svedočim rečju i fotografijom istinski susret sa Bogom i večnu istinu da je Hristos Put, Istina i Život!“ Tako potpisuje svoje fotografije đakon Dragan S. Tanasijević koji je publici darivao bezbroj istina i svedočanstava o Srpskoj Crkvi i srpskom rodu u našem vremenu.
Sa lakoćom vrsnog predavača – a đakona Dragana retko možemo da vidimo u toj ulozi – poblika je hodila svetogorskim stazama do kapije manastira Hilandara, obilazili su manastir sa svih strana, posmatrao svetinju iz vrta, sa hridina, sa brda…
Ulazili su u Hilandar i divili se svemu što tamo srpi rod ima, a što je đakon zabeležio fotografijom koja ostaje za sva pokoljenja.
Mnogobrojna publika mogla je da vidi kako je manastir Hilandar izgledao sedamdesetih godina prošlog veka, pre požara, videli je manastirsku trpezariju, monahe i podvižnike, danas blaženopočivšeg proigumana Mojsija… Prelamale su se fotografije, crno-bele, one u boji. Iz svetlopisa đakona Dragana slušali su šum mora, dodirnuli najmanje zrno peska na peščanoj obali pristaništa Svete Gore. Čudesna loza Nemanjićka, koja pomaže da blagodaću Božjom mnoga deca dođu na svet, kazivala je svoju priču, svoj viševekovni život; da – tako se čita fotografija, jer ona se ne mora samo gledati, ona je poseban svet i čita je svako za sebe onako kako je i doživljava.
Đakon Dragan S. Tanasijević je iz svog bogatog opusa, posebnog duhovno-umetničkog stvaralaštva, preneo samo deo rukom i okom zapisanih dela Gospodnjih i lepote koju nam je On podario.
Misionarsko predavanje đakona Tanasijevića sa pažnjom je pratilo mnoštvo naroda, a kao muzička zavesa u daljini sve vreme se čulo svetogorsko pojanje!
Za potrebe Srpske Pravoslavne Crkve đakon Dragan S. Tanasijević godišnje uradi između 40.000 i 70.000 svetlosnih zapisa. Od 31. marta 2008. godine radi u Informativnoj službi Srpske Pravoslavne Crkve; u čin đakona rukopoložen je u Sabornoj crkvi u Beogradu na praznik Svetoga Prokopija, 21. jula 2008. godine.
Fotografijom se bavi od 1973. godine, a izlaže od 1978. godine.
Zvanje majstora fotografije stekao je 1982. godine, kao i diplomu mašinskog inžinjera; status samostalnog umetnika stiče 1991. godine; zvanje istaknutog umetnika fotografije dobija 2002. godine. Veći deo radova su mu postali sastavni deo privatnih i muzejskih zbirki u našoj zemlji i svetu.
U dosadašnjoj bogatoj biografiji ima više od 880 kolektivnih i 56 samostalnih izložbi, više od 90 nagrada i 130 priznanja, diploma i zahvalnica i brojne fotografije sa putovanja po Francuskoj, Nemačkog, Engleskoj, studijskih putovanja, među kojima su Korzika, Sveta Gora, Cejlon, Jerusalim… Objavio je i više fotomonografija: Približavanje Hilandaru, Čuvari svetinje – manastir Visoki Dečani, Portreti 1994.-2005., Patrijarh Pavle – svetlopisi 1994.- 2007 i još mnoge druge.
Uža specijalnost su mu portreti. Pozirala su mu trojica srpskih patrijaraha (danas blaženopočivši patrijarsi German i Pavle, kao i sadašnji Patrijarh, Njegova Svetost g. Irinej), članovi dinastije Karađorđević, članovi SANU, kao i mnoge ličnosti iz kulturnog, umetničkog, , društvenog i političkog života Srbije.
