Posle izvesnog pada vrednosti, kriptovalute, a pre svega bitkoin, koji se već ustoličio kao digitalno zlato, ponovo raste.
Jedan bitkoin trenutno vredi više od 37.000 dolara, i to sve na osnovu ponude i potražnje. U svetu, međutim, i dalje ne postoji saglasnost o kriptovalutama. Dok neke države žure u tu finansijsku budućnost, neke druge su zabranile bilo kakve transakcije virtuelnim valutama.
Srbija je odabrala srednji put. Zakon o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru, a važiće od juna, nastoji da se ta oblast uredi, uvede predvidljivost i zaštite privreda i građani.
Građani Srbije izgleda da ne zaostaju u interesovanju za kriptovalute. Prema procenama jedne od malobrojnih kriptomenjačnica koje posluju u Srbiji, između jedan i dva odsto stanovnika imalo je ili ima neku virtuelnu novčanicu ili se bavi takozvanim rudarenjem.
I taj podatak treba uzeti sa rezervom jer se deo transakcija odvija mimo regularnih finansijskih kanala i direktno između korisnika.
“Postoji neki dugoročni trend rasta interesovanja sa kratkotrajnim da kažem padovima interesovanja onda kada i cena malo krizira. Takođe, ono što je velika razlika što je celo tržište dosta sazrelo u međuvremenu u smislu razvoja infrastrukture i toga da u mnogim zemljama, pa sada i kod nas postoji regulativa odnosno da to više nije nešto što bismo rekli siva zona”, objašnjava osnivač i suvlasnik onlajn servisa za otkup i prodaju bitkoina ECD Aleksandar Matanović.
Narodna banka Srbije poziva građane na oprez u trgovini virtuelnim valutama da ne bi ostali bez uloženog, jer iza virtuelnih valuta ne stoje centralne banke i Vlade. Takođe, ni Zakon o digitalnoj imovini ne promoviše upotrebu virtuelnih valuta.
“Suština zakona je zapravo u podsticanju tržišta investicionih tokena koji predstavljaju neku vrstu kvazifinansijskih instrumenata i koji omogućavaju malim i srednjim privrednim subjektima, kompanijama koje imaju inovativne ideje u ovoj oblasti da se finansiraju na jedan olakšani način”, kaže Dejan Dević iz NBS.
Sve se plaća u dinarima
Virtuelne valute su i dalje pre svega investicija. Kod nas, pa i u svetu nema mnogo mesta na kojima se može platiti usluga ili kupiti proizvod virtuelnim novcem. I novi Zakon o digitalnoj imovini potvrđuje da se sva plaćana vrše u dinarima.
“Trgovci i dalje neće moći da primaju bitkoine i da raspolažu sa njima. U maloprodaji se očekuje da će između trgovaca i kupaca koji raspolažu virtuelnim valutama da nastupaju takozvani specijalizovani pružaoci usluga u vezi sa virtuelnim valutama koji će imati licencu NBS, kapital od 50.000 evra i koji će zapravo omogućiti trgovcu koji će ih angažovati da isključivo dinare dobija u takvoj transakciji na svoj račun”, napominje Dević.
Do početka primene Zakona o digitalnoj imovini doneće se podzakonski akti i uputstva.
Prema usvojenom rešenju sama kupovina kriptovalute se neće oporezovati, ali će se svaka transakcija u kojoj se ostvari kapitalna dobit oporezovati sa 15 odsto, a porez će morati da plate i oni koji se bave takozvanim rudarenjem.
