Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina prisustvovao je obeležavanju 15. godišnjice obnove Avalskog tornja i 60. godišnjice od njegovog nastanka.
„Avalski toranj ima izuzetan značaj za Republiku Srbiju. Ovaj objekat je jedan od simbola Beograda, a njegova duga istorija potvrđuje važnost koju već šest decenija ima za našu zemlju. Upravo ovde i danas se razvija vrhunska savremena tehnologija. Uveren sam da ćemo zajedničkim radom Ministarstva i JP ,,Emisione tehnike i veze“ u narednom periodu pružiti dodatan podsticaj nastavku razvoja ovog značajnog telekomunikacionog centra“, istakao je ministar Bratina.
Prisutnima se obratio i direktor JP „Emisiona tehnika i veze“ Sava Savić, koji je poručio da je Avalski toranj simbol nacionalnog ponosa i tehnološkog napretka Srbije, ukazavši na njegov značaj i funkciju.
U okviru programa organizovan je celodnevni kulturno–umetnički sadržaj, kao i brojne radionice i edukacije. Tim Nacionalnog kontakt centra Ministarstva informisanja i telekomunikacija za bezbednost dece na internetu predstavio je karavan „Pametno i bezbedno“, na kojem su posetioci tornja imali priliku da se upoznaju sa pravilima bezbednog ponašanja na internetu i nauče kako da prepoznaju opasnosti u digitalnom okruženju.
Manifestaciji su prisustvovali predstavnici brojnih institucija, udruženja, organizacija, kao i brojni građani.
Ministar Bratina i direktor Savić obišli su ovom prilikom i kompleks Avalskog tornja, Emisionu salu, vidikovac na 122. metru visine i multifunkcionalnu salu sa vrednim eksponatima emisione tehnike.
Novi Avalski toranj, jedan od simbola Beograda, svečano je otvoren 28. aprila 2010. godine, na istom mestu gde je bio stari, srušen u NATO bombardovanju 1999. godine.
Tog 29. aprila 1999. oko 22.40, televizije i radio-stanice ostale su neme. NATO je sa dva projektila srušio toranj na Avali, koga su smatrali jednim od najlepših TV repetitora u Evropi i svetu.
Bio je jedini toranj koji je za presek imao jednakostranični trougao, simbol srpskog tronošca za sedenje. Raščišćavanje ruševina počelo je u leto 2005. godine, a radovi na novoj građevini deset meseci kasnije.
U novembru 2009. godine Avala i Beograd opet su dobili simbol prepoznavanja. Novi toranj je izgrađen po savremenim standardima, prema seizmološkim propisima, uz poštovanje arhitektonskog dizajna prethodnog, koji su projektvoli Uglješa Bogunović, Slobodan Janjić i Milan Krstić.
Sa visinom od 204,5 metara, najviša je građevina na Balkanu. Njegova konstrukcija može da izdrži zemljotres do 9,2 stepena Merkalijeve skale, a vrh antene napravljen je od nesagorivih materijala.
Posetiocima je na raspolaganju letnja terasa-Vidikovac na 122-om metru. Dva lifta na novom tornju kreću se brzinom od tri metra u sekundi i do otvorenog vidikovca se stiže za nepunih 40 sekundi.
Više od milion građana uključilo se u akciju obnove Avalskog tornja i pomoglo izgradnju. U prikupljanju sredstava učestvovalo je i više od 500 umetnika, sportista i privrednika.
Najzaslužniji donatori i učesnici akcije ostavili su otiske svojih dlanova. Prva je to učinila slikarka Olja Ivanjicki, a među 200 otisaka nalaze se i dlanovi akademika Matije Bećkovića, Milorada Pavića, Dušana Kovačevića i tenisera Ane Ivanović i Novaka Đokovića.
Za oko tri metra viši od starog, ponovo je najznačajniji stub telekomunikacija, a zbog lepote je i turistička atrakcija.
