I pored činjenice da opština Golubac za obnovu manastira nije dala nijedan dinar, lokalna inspekcija već nedeljama “češlja” manastirsko dobro, što za posledicu može imati zaustavljanje obnove koju je, najviše, finansirala dijaspora ovog kraja. Upravo ovoga se plaše četvorica monaha koji su poslednje tri godine više po građevinama, nego u crkvi. Kada su zaratili sa opštinom, jedan od njih, iguman manastira Dimitrije Plećević, bez dlake na jeziku je objasnio da su “golubački opštinari gori od đavola”.
Ni predsednik opštine im nije ostao dužan, pa je u pisanom saopštenju naveo da monasi grade i ponašaju se “kao da zakoni naše zemlje ne važe za njih”.
Nesvakidašnji rat monaštva i lokalne samouprave u Golupcu ipak bi uskoro mogao da se okonča. Jeromonah Petar kaže da se trenutno čeka izveštaj inspekcije, posle čega će biti jasno da li iza svega stoji zla namera ili ne.
– Opštinari tvrde da nisu protiv manastira, već da žele da pomognu. Saglasni smo s tim, ali neka tu želju pokažu i na delu. Ukoliko ima nečeg spornog u dosadašnjoj obnovi manastira, očekujem od njih da nam pomognu u legalizaciji objekata, ali da to ne dovede do kočenja ili zaustavljanja radova jer za tim nema potrebe – kaže jeromonah Petar.
Prema tvrdnji Nebojše Mijovića, predsednika opštine Golubac, građevinski i inspektor za zaštitu životne sredine izašli su na teren isključivo na osnovu dopisa Ministarstva životne sredine. Predmet inspekcijskog nadzora bili su radovi na zaštićenom području, spomeniku prirode “Bigrena akumulacija kod Manastira Tumane”, kao i radova kod vodenice-gostoprimnice na reci Tumanki kod manastira Tumane. Navodno, s obnavljanjem manastira došlo je do devastacije i narušavanja prirodnog ambijenta na ove dve lokacije.
Jeromonah Petar cinično primećuje da je ključni problem baš u tome što ih optužuju da devastiraju nešto o čemu se zapravo jedini brinu.
– Pre nego što smo započeli obnovu raspitali smo se kod ljudi iz struke šta smemo, a šta ne smemo da radimo. Dakle, nemamo dileme da li smo radili po zakonu i svakako ćemo se žaliti ukoliko to ne utvrdi i opštinska vlast. Ovde je problem što nas opština optužuje za nešto o čemu uopšte i ne brine. Ako su zaista toliko brižni, zbog čega onda ne postoji ni plan gazdovanja, ni plan održavanja. Umesto toga, kada je pravljena kaptaža za vodovod, uništen je vodopad i nikom ništa. Pri tome, mi smo okrivljeni za nešto što smo zatekli, tu mislim na gostoprimnicu koju smo priveli nameni i pri tome je oblažući kamenom i drvetom uskladili sa prirodnim okruženjem – kaže ovaj monah.
Na pitanje šta bi mogao da bude uzrok krajnje nesvakidašnjeg sukoba monaštva i opštine, jeromonah Petar kaže da je najverovatnije reč o sujeti.
– Ovog leta kroz manastir je prošlo više od 100.000 ljudi. Samo na osvećenju crkve-pokajnice prisustvovalo je oko 15.000 vernika. Dakle, manastir je i sada, dok se obnavlja, mesto gde ljudi i ovog kraja, ali i iz svih krajeva sveta, rado dolaze. Ljudi su shvatili naš poziv da ne obnavljaju tuđu kuću, već sopstveni dom. Opštinarima je verovatno povređena sujeta zašto ih nismo opsedali i molili za pomoć. Pravoslavne svetinje se obnavljaju tako što dobronamerni ljudi sami dođu i pomognu, a da ih niko prethodno ne zove – kaže na kraju otac Petar, jeromonah manastira Tumane.
Pomoć dijaspore
Obnova manastira Tumane se odvija najvećim delom zahvaljujući pomoći dijaspore ovog kraja. Otac Petar ne krije ogromnu zahvalnost tim ljudima.
Golubac je umnogome dijasporski kraj, sa dosta sveta u rasejanju. Međutim, veliki broj njih redovno posećuje otadžbinu i rad je da pomogne obnovu ove svetinje i materijalno, ali i dobrom voljom. Otuda je najviše priloga upravo od njih. Novac dobijamo i od naše eparhije, ali i Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vlade Srbije.
Iz opštine Golubac poručuju da bi i oni mogli da pomognu, ali da je potrebno da se prethodno konkuriše.
– Ove godine je, na osnovu javnog poziva crkvama i verskim zajednicama, za obnovu crkva u Bariču, Braničevu i Golupcu, opština dodelila sredstva u visini od 1.010.000,00 dinara – navodi predsednik opštine Nebojša Mijović.
Zoološki vrt
U sklopu manastira nalazi se i mini zoološki vrt sa desetak različitih vrsta životinja. Jeromonah Petar kaže da postojanje tog vrta nije protivno pravoslavnim kanonima.
– Možda jeste neuobičajeno, ali autentični pravoslani odnos prema našoj veri i prirodi jeste da se brinemo ne samo za spasenje naše duše, već i da se brinemo za prirodu oko nas. Šaljivo smo, među sobom, zoološki vrt nazvali Edenskim vrtom, jer podseća na prvobitni raj u kome se nalazio čovek i u kome je živeo u prijateljstvu sa životinjskim svetom. Mi smo ga zamislili kao prostor kome će se najviše obradovati deca, jer nam uglavnom dolaze cele porodice – kaže otac Petar.
Zoološki vrt u manastiru Tumane ima nekoliko lama, emu ptica, ponija, jednog jazavca, magarca, nekoliko sorti ovaca, ali i guske, patke i zečeve.
Istorijat manastira
Kako ne postoje tačni podaci kada je manastir izgrađen, to je, po predanju, zadužbina Miloša Obilića. Naziv je nastao pošto je kosovski junak Miloš Obilić tokom lova nehotice ranio isposnika Zosima Sinajita. Kada ga je poveo vidaru, ovaj mu je kazao: “Tu mani. Nema leka, pusti me tu umrem.” Kako bi okajao greh, Obilić je tu sazidao zadužbinu u kojoj su položene Zosimove mošti. Ime manastira se prvi put pojavljuje u turskom popisu iz 1572. godine. U drugoj polovini 16. veka u manastiru je nastao Tumanski apokrifni zbornik. Manastir je u više navrata paljen i obnavljan, a jedno vreme u njemu je boravilo rusko monaško bratstvo iz manastira Miljkova.
