Foto: Ministarstvo odbrane

Uvođenje obuke za rezerviste koji nisu služili vojsku je korisno, smatraju sagovornici Tanjuga i navode da je to možda prelazna rešenja dok se ne napravi ozbiljna analiza o eventualnom ponovnom uvođenju služenja vojnog roka.

“Vremena su se promenila, ovo nije period posle Hladnog rata kada su svi tvrdili da ne postoji opasnost od novih sukoba. Sad se u Evropi ponovo formiraju novi bataljoni, povećava se brojno stanje vojske i jedna od posledica je i obnova rezervnog sastava”, rekao je Radić za Tanjug.

Radić kaže da je sadašnja organizacija Vojske Srbije uspostavljena 2006. i 2007. godine, i da se sastoji od mnogo bataljona od kojih mnogi u miru imaju samo nekolicinu ljudi, dok bi se u ratu popunjavali pasivnom rezervom.

Foto: Ministarstvo odbrane

Činjenica je, ističe, da zbog obustavljanja služenja vojnog roka pasivna rezerva postaje sve starija, broj ljudi koji dolaze na dobrovoljno služenje je sve manji, te da Vojska Srbije mora da nađe prelazna rešenja dok se ne napravi ozbiljna analiza o eventualnom ponovnom uvođenju služenja vojnog roka.

“Jedno od tih rešenja je minimalno osposobljavanje ljudi koji nisu služili vojni rok, a koji spadaju u relativno mlađe generacije, starosti između 30 i 35 godina”, kaže Radić.

Navodi da se čovek za 15 dana ne možete obučiti u punoj meri, te da je reč o psihološkom potezu kako bi država pokazala da ima autoritet i da traži od ljudi da budu spremni u slučaju potrebe da se odazovu.

Radić kaže i da će se, budući da je reč o novom modelu organizacije koji će tek biti analiziran, tek posle prve generacije videti koliko je efikasan i da li se troši previše novca zbog malo koristi.

On smatra da, s obzirom da se poziva mali broj ljudi, neće biti potrebe za represivnim merama.

Foto: Ministarstvo odbrane

Govoreći o modelima u drugim državama, Radić navodi da svaka vojska ima svoj pristup, te da je tako služenje vojnog roka obavezno u Norveškoj i Grčkoj, neke zemlje pozivaju etapno građane na kraći kurs obuke, neke imaju potpuno profesionalni model popune…

Dodaje da na rezervnom sastavu, osposobljavanju ljudi i formiranju jedinica trenutno rade u Hrvatskoj, Makedoniji, zemljama šireg regiona, te podseća da Crna Gora, nakon insistiranja NATO, formira rezerve i priprema još dva pešadijska bataljona.

“Polako svi stidljivo otvaraju temu da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka”, kaže Radić.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić, takođe, smatra da je odluka o obučavanju muškaraca koji nisu služili vojni rok “diskretno vraćanje regrutne vojske na mala vrata”.

“Međutim, ukoliko je to tako, postavlja se pitanje zašto se to radi na ovaj način, jer je naša važeća strategija odbrane prilično zastarela i nemamo definisane pretnje od kojih treba da se branimo korišćenjem vojske, a onda na osnovu toga i plan kakva je vojska potrebna Srbiji”, rekla je Đokić za Tanjug.

Foto: Ilustracija

Ako, kaže, ne postoji namera da se vraća regrutna vojska onda pozivi za obuku deluju neozbiljno – da se ljudi “izvače sa poslova” kako bi čistili krugove, a za tako nešto se mogu angažovati higijeničari.

Obuka u Srbiji je nešto novo, nije ni obavezno služenje vojnog roka, nije ni dobrovoljno, nego je obavezno obučavanje koje će trajati 15 dana i postavlja se pitanje šta se za tih 15 dana plus 15 dana specijalističke obuke može nučiti”, navela je Ðokić.

U nekim zemljama, navodi ona, ponovo je uveden obavezan vojni rok, među kojima je Švedska, koja je, ukazuje Đokić, usvojila novu strategiju odbrane u kojoj piše da se plaše ruske agresije i da u skladu sa tim primenjuju takozvani koncept totalne odbrane.

Jedno od pitanja, kaže ona, jeste i na koji način mogu obuku izbeći ljudi koji ne žele da koriste oružje, jer, podseća da je pravo na prigovor savesti ustavno pravo.

KOMENTARIŠI