Na tragu ovog mogućeg senzacionalnog otkrića uputili smo se u Tumane. Skriven u prelepom ambijentu nedirnute prirode, ovaj manastir zaista odiše nesvakidašnjim spokojem i mirom, o kojem se nadaleko pripoveda. Svi putopisci i istoričari iz 19. i 20. veka zabeležili su da je narodno predanje kao osnivača manastira Tumana trajno ubeležilo ime Miloša Obilića.
Stupivši u portu drevnoga manastira, osetili smo blagodatni mir i spokoj svetinje. Kao da se vreme vratilo u duboku istoriju i oživelo slavne dane i istoriju našeg naroda. Naišavši na monaha, za koga smo kasnije saznali da je starešina manastira, upitali smo o grobu Miloša Obilića. Otac Dimitrije započeo je priču:
– Kada je bratstvo došlo u manastir Tumane, s jeseni 2014. godine, znalo se da u Tumanu počivaju čudotvorne mošti Svetog Zosima, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice i grob Svetog oca Jakova, učenika Svetog vladike Nikolaja. Sa blagoslovom nadležnog episkopa Ignjatija, otkrivene su mošti Svetog Jakova i prenete u crkvu. Od istoričara koji su posećivali manastir saznali smo i za pretpostavku da je u porti manastira sahranjen Zaviša Crni, čuveni poljski junak. O mogućnosti da se tu nalazi grob Miloša Obilić tada nije bilo ni spomena.
Kasnije, kada smo se zbližili sa okolnim narodom, od nekolicine staraca čuli smo predanje koje su njihovi stari u tajnosti prenosili sa kolena na koleno po kojem je ktitor Tumana, Miloš Obilić, upravo ovde sahranjen. Naravno, nemajući nikakav argument za sve to, priču sedih staraca nismo ozbiljno shvatili. Tih dana se upravo pronela vest da je grob slavnog Lazarevog viteza najverovatnije u manastiru Ravanici.
Time je ta tema zatvorena. Međutim, istražujući dostupne podatke o manastiru Tumanu, naišli smo na spis sveštenika S. Pajevića iz 1912. godine, koji je bacio novo svetlo na tajanstveno predanje i otvorio mogućnost da o pitanju veze Miloša Obilića i Tumana možda postoje novi dokazi. Pomenuti sveštenikov izveštaj tiče se početka gradnje nove crkve manastira Tumana 1912. godine. Kao očevidac događaja, pomenuti sveštenik je opisao kratak istorijat manastira i predanja u vezi sa njegovim osnivanjem, kao i same događaje sa početka gradnje.
Između ostalog, pomenuo je otkrivanje moštiju Svetog Zosima i pronalaženje drevnog groba na sredini stare crkve. Upravo pomen tog groba otvorio je novu priču i bacio novi zrak svetlosti na enigmatičnu istoriju tumanske svetinje – priča u dahu otac Dimitrije.
Sveštenik Pajević pomenuo je da na sredini crkve postoji grob sa dobro očuvanim kostima.
– Ako je taj grob i danas tu i ako je u stanju u kakvom su ga zatekli 1912. godine, svakako ga treba tražiti na prostoru današnje soleje u blizini ikonostasa crkve – reči su oca Dimitrija.
Bilo kako bilo, manastir Tumane čuva u svojoj crkvi velike svetinje i po rečima monaha „ako je tu i grob Miloša Obilića, onda ovaj manastir može stati u red velikih i slavnih istorijskih manastira.“ Svakako, ova svetinja neraskidivo je povezana sa imenom slavnog kosovskog junaka i sveca čudotvorca Zosima i treba je posetiti kao redak duhovni kutak.
Zadužbina na mestu ranjavanja Svetog Zosima
Manastir je vekovima proslavljan u narodu kao mesto čudesnih isceljenja zahvaljujući svetim i celebnim moštima Svetog oca Zosima Sinaita, monaha pristiglog sa dalekog Sinaja u doba kneza Lazara. Ovog svetitelja, do danas živo narodno predanje kazuje, ranio je proslavljeni kosovski junak Miloš Obilić, rodom iz susednog sela Maleševa (nekada Miloševo). Na mestu svetiteljeve smrti, u znak pokajanja, počeo je da zida zadužbinu. Kada je crkva izidana do krova, kneževi glasnici iz Kruševca doneli su pismo u kojem je stajalo: „Tu mani zadužbinu i pođi na Kosovo polje, da branimo veru i otečestvo“. Po Miloševoj slavnoj pogibiji, narod je čuvajući uspomenu na velikog junaka i proslavljenog mnogobrojnim čudima svetog pustinjaka Zosima završio svetinju i dao joj ime Tumane.
