U Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu 03.04.2018.g. otvorena je izložba slika, crteža i digitalnih grafika Zorana i Matije Rajkovića iz Kruševca pod nazivom „Slikarstvo kao porodična sudbina“.
Prisutnim gostima obratila se Marina Radosavljević, istoričar umetnosti, kustos u Narodnom muzeju u Požarevcu koja je i otvorila ovu izložbu.
Ovom prilikom kazala je: „Zoran Rajković, srpski je slikar, posleratne generacije, koji je na likovnu scenu Srbije stupio nakon diplomiranja na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu, 1974. godine. Polazeći od realističke koncepcije Zoran Rajković je s kraja 20. veka sve više, ali obazrivo i postupno, menjao koncepciju slike a zatim i forme. U tom periodu predmetnost na njegovim slikama poprimila je apstraktni oblik, koji se sve više pomerao ka rešavanju problema slikovne površine.
Tako na Zoranovim slikama motiv više nije bio jasno prepoznatljiv. Na slikama Zorana Rajkovića dominira osećanje usamljenosti i nostalgije. Neskrivena je umetnikova potreba da u delu iznese intimne, emotivne naboje, svoj doživljaj prolaznosti vremena u predstavljanju sudbine stvari i pojava iz okruženja. Zainteresovan isključivo za plastičke vrednosti svojih slika i trajni ideal mu postaje „koordinacija strukture i ravnoteža elemenata slike“. Ovo u svakom pogledu umereno slikarstvo, proisteklo iz intimističkih poetika naših velikih predratnih majstora sa vrlo jasnim ekspresionističkim referencama donosi plastičku istinu do koje je ovaj autor došao neprekidnom koncentracijom na čiste slikarske sadržaje svoje umetnosti.
Za ovu priliku izdvojio je dela od portreta, pejzaža, do najnovijih radova rađenih u duhu enformela. Ovakvim izborom radova stičemo kompletnu sliku o njegovom stvaralačkom opusu u kome su prepoznatljivi tragovi njegovih profesora sa Akademije – Radenka Miševića i Ljubice Sokić.
Matijina osnovna preokupacija bazira se na istraživanju crteža, kombinovanjem materijala od krejona, tuša, olovke sve do digitalnog printa. Ekspresivnost data kroz mreže linija prati dobro osmišljenu kompoziciju predstavljenog pejzaža. Linija ponajbolje odražava umetnikovu čulnost, njegovu emotivnost i senzibilnost. Ona nas u slici informiše o umetnikovom doživljaju, o njegovom raspoloženju, umetnikovom poetskom i ekspresivnom zanosu… Slika predela je personalna (i personalizovana) izjava a vidljiv potez četkom, kredom, olovkom, zabeleženi trag umetnikove akcije.
Pomoću nove tehnologije i svega onog što pruža digitalna štampa, Matija stvara monohromu strukturu sopstvenog likovnog izraza. Njegovo aktuelno stvaralaštvo, bilo da se radi o karakterističnoj asocijativnosti ili o svedenom pejzažizmu, nastaje iz neke tihe strasti koja podrazumeva ne samo intuitivno reagovanje nego i racionalističke reakcije na impulse stvarnosti u kojoj živi i stvara. U tom svom opsesivnom bavljenju slikom Matija Rajković je dospeo do autentičnog iskaza koji efikasno funkcioniše u aktuelnom trenutku sveta, u ovovremenskoj stvarnosti, takvoj kakva je“.
Nakon izlaganja kustosa Galerije posetiocima se obratio umetnik Matija Rajković koji se zahvalio Narodnom muzeju Požarevac, tj. Galeriji savremene umetnosti i istoričaru umetnosti Marini Radosavljević na uspešnoj saradnji.
Zoran Rajković je rođen u Kruševcu 1949. godine. Završio Gimnaziju u Kruševcu 1968. god. Diplomirao je na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1974. god. u klasi profesora Radenka Miševića. Član je ULUS-a od 1978.god. Predsednik je Udruženja likovnih umetnika Kruševca i jedan od osnivača 2011. god. Izlagao je do sad 23 puta samostalno i oko 150 puta grupno. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Živi i stvara u Kruševcu.
Matija Rajković je rođen 1980. u Beogradu. Završio Gimnaziju u Kruševcu 1999.god. Diplomirao na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu 2003.god. u klasi profesora Jovana Rakidžića. Postdiplomske studije završio na istom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2009.god. u klasi profesora Čedomira Vasića. Član je ULUS–a od 2005.god. i ULUK-Kruševac od 2011.god. (jedan je od osnivača). Izlaže od 1999. godine, do sad 16 puta samostalno i oko 80 puta grupno. Učesnik je 35 likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.
Izložba će trajati do 25.aprila. Ulaz je slobodan.
