Oko 130.000 starijih nema penziju, a gotovo 40 odsto penzionera prima manje od 20.000 dinara. U novoj strategiji koju priprema država ciljevi su povećanje svesti o potrebama starijih, bolji pristup uslugama, bolja volonterska pomoć i institucionalna zaštita.
“Starenje sa sobom nosi bolesti, ali prevashodno zakoni koji su u socijalnoj zaštiti su usmereni ka tome, a kada je u pitanju zdravstveno pitanje, zakoni iz domena zdravlja. To ne mogu da budu odvojene kategorije sve se posmatra zajedno, ali mi kao ministarstvo smo želeli da osim socijalne kategorije, povećanja penzije na nivou države, osim zdravstvene komponente, da starost prikažemo u svetlijem kontekstu”, navela je Darija Kisić Tepavčević, ministarka za brigu o porodici i demografiji.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da bi strategija trebalo da sadrži mere za održive sisteme penzijsko-invalidskog osiguranja i socijalne zaštite.
“Suštinski odgovori po meni nisu sadržani u ovom dokumentu. Nacionalna strategija o starenju je sigurno jedan od najvažnijih strateških dokumenata uzimajući u obzir aktuelnu demografsku strukturu. I mnoge posledice koje takva struktura nosi, ali ne da starije predstavljamo kao teret, to je najveće civilizacijsko dostignuće moramo da napravimo održive i realne odgovore”, rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Upućeni podsećaju – nema resursa za palijativno lečenje, nedostaju usluge u zajednici za obolele od demencije, a nema ni lekara u svakoj opštini.
