Od kraja ove nedelje – do 15. septembra, traje rok – u kojem sindikati i poslodavci treba da se dogovore o povećanju minimalne cene rada.
Polazni stavovi – razlikuju se za 5.000 dinara. U međuvremenu više puta se, i od nadležnih u državi, čulo da bi minimalac trebalo da dostigne ili premaši 300 evra.
Dobar start za pregovore je što i sindikati i poslodavci govore o povećanju, što nije uvek slučaj. Saglasni su i da je korona poremetila ranije dogovore.
“Mi se držimo onog što je dogovoreno pre neke četiri godine na Socijalno ekonomskom savetu gde je konsenzusom dogovoreno da minimalna zarada prati minimalnu potrošačku korpu i mi insistiramo da se to desi”, rekao je Zoran Mihailović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da bi realno bilo da minimalna cena rada ne poraste više od 2.000 dinara. “Vidite to je nivo negde nešto malo više od šest posto, i to bi bilo nešto što bi bilo ekomnomski logično”, naveo je Atanacković.
Bez namere da utiče na dogovor socijalnih partnera, prvi čovek finansija najavu države, da bi rast minimalca mogao da bude veći od rasta BDP-a, objašnjava zadatim ciljem.
“Najavili smo prosečnu platu od 900 evra i prosečnu penziju od 420 do 430 evra do kraja 2025. godine. Sa ovom politikom koju sprovodimo na dobrom smo putu da to i ostvarimo,” podseća ministar finansija Siniša Mali.
Pregovori počinju u trenutku kada je minimalac 32.000 dinara, minimalna potrošačka korpa 39.000, a prosečna penzija 30.000 dinara.
Za dve decenije koliko postoji Socijalno-ekonomski savet, sindikati i poslodavci su se samo jednom – 2017. godine – usaglasili oko povećanja minimalne cene rada. Ostalih godina, zbog izostanka dogovora odluku je, kako zakon i predviđa donosila Vlada.
Jedinstven slučaj imali smo 2011, kada je tadašnja Vlada minimalac povećala ne samo više od toga što su poslodavci nudili, već i više od onoga što su sindikati tražili.
Kolika je povišica poslodavcima prihvatljiva, zavisiće i od pratećeg paketa poreskih olakšica. Sindikati naglašavaju da to ne sme biti na račun smanjenja stope doprinosa.
“Mi stvarno nismo saglasni sa tim, jer to bi značilo umanjenje uplata u fondove, imali bi smanjen fond PIO i umanjeno za zdravstvo što se desilo prošle godine”, rekao je Mihailović.
Za sada je izvesno povećanje neoporezivog dela zarade, koji je trenutno 18.300 dinara. Koliko će od 1. januara iduće godine, iznositi najmanje plaćeni sat rada, ako ne ranije znaćemo 15. septembra.
