Ako se zarade ne usklade, veliki broj mama će tokom odsustva sa posla primati zaradu koja je manja od zakonski minimalne, upozoravaju iz Centra za mame.
Centar za mame upozorava da novim povećanjem minimalne zarade nisu obuhvaćene žene na porodiljskom bolovanju i bolovanju radi nege deteta i apeluje na donosioce odluka da razmotre donetu odluku i prilikom najavljenog povećanja minimalca imaju u vidu i roditelje koji su na odsustvu sa rada usled najvažnijeg zadatka za svoju porodicu i natalitet države. Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić podseća da zaposlene od 1. januara naredne godine očekuje povećanje minimalne zarade, koja treba da iznosi 40.020 din. Međutim, ovo povećanje ne odnosi se na porodilje, odnosno žene koje su na porodiljskom odsustvu ili na odsustvu radi nege deteta – one porodilje koje imaju minimalna primanja, nastaviće da primaju prethodni iznos „minimalca” dok se ne vrate na radno mesto.
– Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava. Zakon ne spominje usklađivanje ove naknade sa rastom cena, kao ni sa minimalnom zaradom. Prema istom zakonu, jednom utvrđena naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i(li) posebne nege deteta ostaje nepromenjena bez obzira na eventualno povećanje zarade ili na povećanje inflacije, što dovodi ovu grupu ljudi u nezavidan položaj – podseća Jovana Ružičić.
Ona dodaje da Centar za mame pozdravlja svako povećanje zarada, ali dodaje da bi ono trebalo da se odnosi i na mame koje su trenutno na porodiljskom odsustvu, odnosno roditelje koji se brinu o svojoj deci. Ako se zarade ne usklade, veliki broj mama će tokom odsustva sa posla primati zaradu koja je manja od minimalca, upozorava direktorka ovog centra i dodaje da povećanje plata jeste za pohvalu, ali nam „naši novčanici govore da ono nije usklađeno sa povećanjima cena kojima svakodnevno svedočimo”. Zbog toga u ovom centru apeluju da se iznos minimalne zarade uskladi sa minimalnim iznosom za potrošačku korpu kako bi svi zaposleni građani Srbije od svog rada mogli da pokriju osnovne troškove života.
Jovana Ružičić podseća da rezultati istraživanja pod nazivom „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji”, koje je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz podršku Centra za mame, govore da svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje i da više od 60 odsto zaposlenih majki ima primanja niža od republičkog proseka, a kršenje radnih prava dodatno otežava život trudnica i porodilja.
– Ovo istraživanje takođe ukazuje da je petina majki nezaposlena, trećina radi na crno ili je povremeno angažovana na privremenim poslovima. Svaka sedma majka ima na raspolaganju manje od 150 evra mesečno, a skoro polovina zarađuje između 150 i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti – najmlađe majke imaju najniže plate. Iako naš zakon o radu predviđa mogućnost fleksibilnog radnog vremena, uglavnom su strane kompanije te koje majkama omogućavaju rad od kuće, skraćeno radno vreme i postepeni povratak na posao nakon isteka porodiljskog bolovanja – zaključuje Jovana Ružičić.
