Posle višednevne polemike u javnosti povodom seta zakona o unutrašnjim poslovima, MUP uverava da su brojne odredbe pogrešno protumačene u medijima, da javna rasprava tek sledi i da je moguće da neki članovi zakona budu bolje precizirani. Na zamerke javnosti odgovarali su članovi Radne grupe.
Da će policija moći i bez naredbe suda i bez prisustva svedoka da ulazi u stanove i druge prostorije odredba je koja je unela najviše nemira od kako je obelodanjen nacrt novih zakona. U MUP-u pojašnjavaju tumačenje pogrešno, izmenama je dopunjeno da je jedan od osnova za upad i najmanja sumnja da se priprema, vrši ili je izvršeno neko krivično delo. Ne precizira koje.
“To smo precizirali jer je policijskim službenicima u radu nedostajao jedan takav osnov, pre svega kada je u pitanju postupanje prilikom nasilja u porodici. Da li je sama formulacija u smislu da treba precizirati priprema i izvršenje kojih krivičnih dela, na koja konkretno krivična dela se odnosi, pošto kako je formualcija u Nacrtu odnosi se na sva krivična dela, to je već pitanje o kome možemo da diskutujemo”, kaže Milica Bondžić, zamenica sekretara MUP-a.
Diskusija ne prestaje ni o biometrijskom nadzoru na javnim mestima – ko će moći da pristupi podacima, na kojim lokacijama će se prikupljati, u koju svrhu, može li se garantovati da neće biti zloupotrebljeni. Najglasnije je, čini se, pitanje da li nam je to potrebno i zbog čega?
“Jedini pravi osnov i put za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma jeste biometrija. To su standardi i ja ću vas podsetiti da u Interpolu kroz face regognition 179 zemalja članica učestvuje”, kaže Milan Dimitrijević, načelnik Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju.
Prema Bondžićevim rečima, mogućnost zloupotrebe uvek postoji.
“Propisano je da taj sistem u prostoriji koja je posebno obezbeđena i koja je zaštićena kontrolom pristupa. Pored navedenog zamišljeno je tako, odnosno treba da sistem funkcioniše tako da postoji sistem podeljenih uloga. Šta to znači – neće svaki policajski službenik imati pristup celokupnom sistemu”, napomenula je.
Da policijski službenici u buduće na uniformi neće imati ime upalilo je još jedan alarm. Još jednom članovi grupe kažu pogrešno tumačenje.
“Ova odredba ne znači da policijski službenici u buduće neće imati identifikacione oznake sa prezimenima na svojim redovnim, odnosno svečanim uniformama. Ovo je samo dodatna garancija da će u svakoj situaciji, kada te delove uniforme i pločice sa prezimenima budu prekriveni zbog zaštitne opreme biti ili pločica sa prezimenom ili ona čičak traka”, objasnila je Bondžićeva.
O setu zakona zainteresovana i stručna javnost moći će da se izjasni tokom rasprava, koje su na inicijativu nevladinih organizacija produžene i trajaće do 22. januara.
