Red ispred fabrike? Evo i zašto!

Naša ekipa zatekla jutros nesvakidašnju scenu – red ispred ulaza u fabrički krug jednog preduzeća u staroj industrijskoj zoni Požarevca.

Takav red verovatno ne bi bio neobičan osamdesetih godina prošlog veka kada je u ovom delu grada svakodnevno cirkulisalo na hiljade zadovoljnih radnika. Međutim, znajući da Požarevac nije među onim gradovima u Srbiji koji su u protekle dve decenije uspeli da privuku zvučna imena među stranim investitorima ili ulagače sa ozbiljnim poslovnim planovima koji će ponuditi veći broj pristojno plaćenih radnih mesta u industriji, prizor ljudi koji čekaju u redu ispred fabrike svakako je nešto što mora da privuče pažnju.

Kad bacite pogled u krug fabrike ispred ljudi, prvo što vidite su silosi nekadašnje šećerane. Pored silosa, na uređenom travnjaku ispred bele zgrade, na blagom povetarcu vijore se tri zastave. Jedna je trobojka sa grbom naše Republike Srbije, druga crvena prijateljske Narodne Republike Kine, a treća bela sa jasno uočljivim logom preduzeća – „Ecolux recycling SEE“!

Među građanima saznajemo da su zainteresovani za posao u ovom preduzeću. Prilazimo nasmejanom čoveku koji nam se predstavlja kao Zoran. Kaže, dolazi iz Malog Crnića.

„Moj prijatelj radi već duže vreme. Znam čoveka, dobar kao ’leba, vredan, ali nije imao sreće poslednjih godina. Mnogi poslodavci ga prešli, a porodica mora da se prehrani. Pitao ga, jel i tu minimalac, a on će meni da je za decembar primio 47.000 dinara. Ništa na ruke, sve na račun i po propisima. Došao da vidim šta se nudi. Mislim da ima mesta i za mene“, priča nam Zoran.

Među ljudima posmatra nas i Jelica. Ona kaže da je odavde iz Požarevca. Kaže da je nepoverljiva, ali da je čula od dve prijateljica da je firma ozbiljna.

„Dvadeset godina se šetam od privatnika do privatnika. Uspela sam da sastavim 3 godine staža. Deca hoće da idu napolje. Kažu ovde je nemoguće i da verovatno tamo u Italiju ima nešto i za mene. Ama, gde ću ja u ovim godinama. Korona, kriza, teško i njima tamo. A te dve prijateljice prijavljene, pun iznos zarade. Kažu biće mesta još radnika“, navodi ona.

Uradili smo malo istraživanje na internetu. Saznajemo da je Ecolux u Požarevcu od 2018.godine. Firma se bavi tretmanom neopasnog otpada. Nakon priprema za početak proizvodnje uposlili su skoro 100 ljudi i iskazali interesovanje za proširenje proizvodnje, samim tim i  otvaranje novih radnih mesta.

Ušli smo u upravnu zgradu gde su nas primile ljubazne službenice iz administracije. Kratko su nam rekle da su trenutno u proceduri pribavljanja dozvola, tako da se proširenje kapaciteta očekuje uskoro. Kažu, dobar glas daleko čuje, pa su tako i građani iz Požarevca i okoline verovatno požurili da se predstave potencijalnom poslodavcu.

Predložile su da nas sprovedu kroz proizvodnju i uverimo se kakvi su uslovi.

Posetili smo jednu od hala bivše šećerane u kojoj danas radi Ecolux. Iznenadili su nas ogromne bale plastičnog neopasnog otpada, spakovane kao lego kockice i pripremljene za proizvodnu liniju.

„Ovo je smeće. Iznenađeni ste?“, pita nas Aleksandar koji radi u ovom delu proizvodnje.

U drugom delu hale, ogromni džakovi, visoki dva metra. To je finalni proizvod. Naime od otpada koji obrađuju nakon tretmana nastaju plastične granule koje služe kao sirovina za proizvodnju gotovih proizvoda od plastike.

Užurban, radnik koji nam se predstavlja kao Darko objašnjava da je red džambo džakova izvoz za Maleziju „Radi se punom parom, u tri smene. Nije lako, ali sigurnost i nadoknada za svaki minut prekovremeno je samo jedan dovoljan razlog da se ostane ovde“.

U Ecoluxu očekuju da će ove godine uspeti da otvore još dva pogona  i ostvare promet u iznosu od preko 10miliona eura. Među inostranim poslovnim partnerima koje kupuju proizvode Ecoluxa su firme iz Nemačke, Austrije, Bugarske, Kine, Malezije. U ovoj firmi kažu da očekuju da će sa proširenjem proizvodnje i asortimana narednih godina broj partnera biti u porastu, što će omogućiti i nova ulaganja i zapošljavanja u Požarevcu.