I internet portale su preplavili naslovi koji pozivaju na istrebljenje ovih buba i upozoravaju na njihovu naviku da piju krv i prenose zaraze.
Međutim, istina je potpuno drugačija. Ove bube, iako dolaze iz reda stenica, ipak nemaju tu osobinu da kao njihove sitne parazitske rođake, krevetne stenice, grizu i sisaju krv.
Jedina prava šteta koju smrdibube mogu da nanesu čoveku dešava se na njivama gde mogu oštetiti biljke i na taj način naškoditi zemljoradnicima.
Ove bube su jako osetljive na hladnoću, pa tako na jesen pokušavaju da se uvuku na toplo mesto i ulaze u naše domove u pokušaju da prežive.
Ime duguju odbrambenom mehanizmu koji se sastoji u štrckanju smrdljive tečnosti kada se nađu u opasnosti pa će tako odreagovati ukoliko pokušate da ih vratite napolje, na hladnoću.
Narod, pak, od davnina poštuje smrdibube i veruje u njihove natprirodne moći. Tako su naši stari skovali uzrečicu koja kaže “Kad martin uđe u kuću biće i para” i smatrali da ga nipošto ne treba terati napolje jer se tako teraju pare iz kuće.
Zato dobro razmislite pre nego što isterate smrdibubu iz kuće, a ona će uzvratiti blagostanjem u vašem domu.
