Širenje mreže punjača za električna vozila u Srbiji trenutno usporava komplikovana administrativna procedura, a NALED predlaže da se problem reši izmenom samo jednog pravilnika.
Širenje infrastrukture za punjenje električnih vozila moglo bi da bude znatno brže ukoliko bi se pojednostavila procedura za postavljanje punjača. Iako je Nacrt zakona o uređenju infrastrukture za alternativna goriva predvideo uklanjanje brojnih prepreka, investitore i dalje opterećuje administrativni postupak koji je, prema oceni NALED-a, gotovo jednako složen kao pribavljanje građevinske dozvole.
Nacrt zakona, koji je u junu prošao javnu raspravu, predviđa usklađivanje Srbije sa evropskom regulativom i razvoj dostupnije mreže za punjenje električnih vozila.
Prema predloženim pravilima, gradovi i opštine sa više od 50.000 stanovnika trebalo bi da imaju najmanje jednu stanicu sa najmanje pet mesta za punjenje. Na državnim putevima planirano je postavljanje punjača na svakih 60 kilometara.
Administracija koči nove investicije
U Srbiji je trenutno registrovano oko 7.200 električnih automobila, a veća dostupnost punjača mogla bi dodatno da podstakne građane da pređu na električna vozila.
NALED ocenjuje da bezbednosne i tehničke provere moraju da ostanu, ali da administrativni deo postupka može značajno da se pojednostavi.
Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a Dušan Vasiljević navodi da bi postavljanje punjača trebalo omogućiti bez posebnog rešenja organa nadležnog za građevinske poslove, uz obavezne uslove Elektrodistribucije Srbije i, kada je potrebno, saglasnost upravljača javnog puta.
Problem u važećem pravilniku
Jedan od ključnih problema nalazi se u neusaglašenim odredbama važećeg pravilnika.
U jednom delu pravilnika navedeno je da za postavljanje punjača u zaštitnom pojasu puteva i ulica nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa. Istovremeno, drugi deo pravilnika predviđa izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova.
Zbog toga postoji prostor za različita tumačenja, pa investitori u praksi često prolaze proceduru prema Zakonu o planiranju i izgradnji. To podrazumeva više dokumentacije, duži postupak i veće troškove.
Izmenom pravilnika, smatra NALED, ova pravna nejasnoća mogla bi da bude otklonjena, a postupak bi postao jednostavniji i predvidiviji, bez ukidanja neophodne kontrole bezbednosti i priključenja punjača.
Ukoliko je za određene lokacije ipak potrebno posebno rešenje, NALED predlaže da takvi slučajevi budu jasno navedeni u pravilniku. Investitori bi tako unapred znali koje uslove moraju da ispune, kome treba da se obrate i koju dokumentaciju treba da pribave.
Predlog i za jeftinije korišćenje električnih vozila
NALED u okviru Sive knjige inovacija predlaže i dodatne mere za razvoj elektromobilnosti u Srbiji.
Među njima su smanjenje putarine za 50 odsto za električna vozila i 25 odsto za hibridna vozila, kao i besplatan ili povlašćen parking za ekološki prihvatljivija vozila.
Predlaže se i digitalizacija i pojednostavljenje procedura za dodelu subvencija, dok bi državni organi i javna preduzeća trebalo da budu među glavnim pokretačima prelaska na elektromobilnost, kroz prednost vozilima sa nultom emisijom prilikom nabavki.
Širenje mreže punjača jedan je od važnih elemenata razvoja pametnih i održivih gradova. U okviru projekta „Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji“, koji NALED sprovodi sa GIZ-om i partnerima, u Velikom Gradištu se kao pilot-projekat razvija i stanica za solarno punjenje električnih vozila.
Ako se predložene izmene sprovedu, jednostavnija procedura mogla bi da omogući brže postavljanje novih punjača širom Srbije i dodatno olakša prelazak građana na električna vozila.
