NIJE tajna da veliki evropski proizvođači imaju dve linije proizvoda – jednu za zapadno i bogato tržište i drugu za sve ostale. Izgledaju identično i nude se pod istim imenom, ali su razlike u kvalitetu velike.
U Srbiji, međutim, nikada nisu rađene paralelne kontrole kvaliteta proizvoda sa rafova zapadnih zemalja sa onima koji se nude srpskom kupcu. Takva poređenja kvaliteta i sastava dolazila su jedino od – potrošača.
– Iskustvo domaćih kupaca pokazuje da su uvozni proizvodi znatno nekvalitetniji u Srbiji, nego u zemljama odakle potiču – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. – Naš deo Evrope velike kompanije koriste da na uštrb kvaliteta dodatno profitiraju. Nije to samo slučaj kod hrane, već i sredstava za ličnu i higijenu domaćinstava, ali i kod odeće i obuće, čak i kod automobila. To što se nama nudi, oni ne bi smeli da ponude svojim sugrađanima. Pokret potrošača je nekoliko puta radio kontrolu kvaliteta uvoznih proizvoda, a zanimljivi su bili razultati ispitivanja sireva. Prva kontrola sireva iz Holandije pokazala je izvanredne rezultate – gotovo svi su bili u zoni ekstra kvaliteta. Već druga kontrola nakon godinu dana otkrila je da je kvalitet istih holandskih sireva “pao” na dobar ili zadovoljavajući nivo.
I slovačka agencija za kvalitet hrane upozorava da je utvrdila razlike u ukusu, izgledu i sastavu kod desetak proizvoda koji se pod istom markom prodaju u Slovačkoj, Nemačkoj i Austriji. Nove analize nadležne državne službe slovačkog ministarstva poljoprivrede otkrile su da kod polovine testiranih prehrambenih proizvoda postoje značajne razlike u sastavu.
– Uglavnom je, kada se radi o proizvodima prodatim u Slovačkoj, sadržaj mesa bio manji a masti veći, sadržaj veštačkih zaslađivača i konzervansa bio je takođe veći, a gramaža proizvoda manja – rekla je slovačka ministarka poljoprivrede Gabrijela Matečna.
PROPUSTI U PROPISIMA
Prvi čovek Pokreta potrošača Petar Bogosavljević kaže da nekvalitet prolazi naše granice zahvaljujući i mnogim propustima u zakonima.
– Prepisuju se propisi iz Evrope, ali ostaju propusti koji se kasnije zloupotrebljavaju – kaže Bogosavljević. – Evropski zakoni o deklarisanju kažu da na etiketama mora da stoji receptura proizvoda. Srbija je preuzela te propise, ali taj deo o recepturi nedostaje. Kod nas je dovoljno da se istakne količina proteina, ali se ne zna da li su oni biljnog ili životinjskog porekla.
SLOBODA TRŽIŠTA
Evropska komisija odgovorila je da su optužbe da se proizvodi razlikuju po kvalitetu neosnovane navodeći da multinacionalne kompanije mogu slobodno da prilagođavaju svoje proizvode različitim tržištima.
